Dokazi u zemlji, vodi i u vazduhu

Postoji „šuma propisa” protiv krivičnih dela kojima se zagađuje priroda, a u praksi se najčešće krivično gone oni koji pustoše šume.

– Uradili smo istraživanje u sudovima na teritoriji novosadske apelacije i uvideli da se više od 90 odsto procesuiranih slučajeva odnosi na lakša krivična dela, na primer ima oko 2.000 predmeta za nezakonit lov i ribolov a najmanje ima postupaka protiv kompanija koje ispuštaju ekološki otpad i ozbiljno narušavaju i uništavaju životnu sredinu – kaže sudija Miroslav Alimpić, predsednik Višeg suda u Novom Sadu.

Dokazivanje odgovornosti nije jednostavno, jer često štetne posledice nisu nastale delovanjem samo jednog zagađivača, nego je reč o više njih. U Obrenovcu je pokrenut proces protiv jednog preduzeća koje nije uklonilo nekoliko tona otpada. Malo je postupaka protiv onih koji narušavaju pravo na zaštitu od buke.

Branislava Vučković (Foto Lična arhiva)

„Teško je prikupiti dokaze kada dođe do zagađenja vazduha, a mi nemamo na svim mestima merne instrumente, ili su oni pokvareni zbog nemarnosti nadležnih”

Zamenica apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu Branislava Vučković ukazuje na specifičnost otkrivanja, dokazivanja, procesuiranja i presuđenja ekoloških krivičnih dela.

– Dokazivanje zahteva multidisciplinarni pristup i posedovanje posebnih znanja iz ove oblasti. Prilikom obavljanja uviđaja kod ovih krivičnih dela jako je važna saradnja inspekcijskih službi policije i tužilaštva. Ako su dokazi loše prikupljeni, onda je teško utvrditi ko je krivično odgovoran. Mnogo je faktora zbog kojih ekološka krivična dela ostaju neotkrivena – napominje Vučkovićeva.

Naglašava da je tužilaštvu neophodna saradnja pre svega sa inspektorima za zaštitu životne sredine, kao i sa drugim inspekcijama – veterinarskom, rudarsko-geološkom, hidrološkom, biološkom...

– Životna sredina je u vezi sa svim oblastima našeg života, bilo da je reč o sportu, omladini, deci, starima, zdravim namirnicama, biljnoj i životinjskoj hrani. Zato je neophodno izvršiti uviđaj lica, stvari i mesta. Sva tri oblika uviđaja su bitna i kada je reč o ovim krivičnim delima. Može se desiti da prilikom uviđaja mi ne znamo da li je izvršeno krivično delo ili je reč o privrednom prestupu ili prekršaju, ali je svakako bitno da znamo da su te radnje hitne i neophodne, jer dokazi brzo odlaze u vazduh i razlažu se u vodi – navodi Branislava Vučković.

Prikupljanje činjenica često zavisi i od toga koje krivično delo je izvršeno. Nekada je jednostavno dokazati krivicu kroz papire, na primer ako je inspektor naložio operateru u fabrici da zaustavi manipulaciju nafte usled nepovoljnih meteoroloških uslova, ali se on toga nije pridržavao. Takođe, ako je inspektor naredio da se opasan otpad ukloni sa mesta na kome se našao, pa vlasnik robe to ne učini u predviđeno vreme – jednostavno je dokazati ko je kriv, objašnjava naša sagovornica.

– Teže je prikupiti dokaze kada dođe do zagađenja vazduha, a mi nemamo na svim mestima merne instrumente, ili su oni pokvareni zbog nemarnosti nadležnih institucija. Mnogi instrumenti su ispravni, ali ne mere sve potrebne parametre. Neki dokazi, međutim, mogu da se pronađu i pretresom stana, poslovnih prostorija, računara i prikupljanjem izjava od određenih osoba, tako da je važno da sarađujemo sa nevladinim udruženjima kao i sa građanima koji nam mogu dati informacije u pogledu mesta i vremena izvršenja dela – kaže Vučkovićeva.

Bitno je takođe da inspektor može odmah da stupi u kontakt sa policijom i tužilaštvom kada dođe do određenog saznanja.

– Problemi nastaju kod nas zato što nemamo dovoljan broj inspektora i zbog nedovoljnog znanja inspektora o postupanju pravosuđa, ali i neznanja policije i tužilaštva o specifičnostima tih krivičnih dela. Pored toga, kada se izađe na teren, postoji mogućnost trovanja opasnim hemikalijama, zbog teških isparenja metala i otrova. Zato je potrebno da budemo obučeni u svakom smislu, i u znanju i u opremi. Takođe je važno i šire obezbeđenje terena i prikupljenih dokaza, u vidu uzoraka opasnih materija koje su bile neadekvatno deponovane, ili uzoraka iz vode – naglašava naša sagovornica.

Podseća na nekadašnje česte ekološke incidente u Pančevu, gde je pre više od decenije bila šef osnovnog tužilaštva i prikupljala dokaze protiv fabrika koje su bile veliki zagađivači vazduha.

– Imali smo problem nedovoljnog broja stručnjaka, ali i zakonske neregulative i izostanka merenja štetnih materija u vazduhu. Postojao je i veći strah da se uđe u tu priču, jer su to bile državne fabrike, koje su imale stav da bi krivičnim postupkom ugrozili proizvodnju i zarade. Treba okupiti dobru ekipu stručnjaka koji će prikupiti dobre dokaze. Onda niko ne može da kaže da je tužilaštvo radilo nezakonito i da smo naneli štetu – zaključuje tužiteljka Branislava Vučković.