Докази у земљи, води и у ваздуху

Постоји „шума прописа” против кривичних дела којима се загађује природа, а у пракси се најчешће кривично гоне они који пустоше шуме.

– Урадили смо истраживање у судовима на територији новосадске апелације и увидели да се више од 90 одсто процесуираних случајева односи на лакша кривична дела, на пример има око 2.000 предмета за незаконит лов и риболов а најмање има поступака против компанија које испуштају еколошки отпад и озбиљно нарушавају и уништавају животну средину – каже судија Мирослав Алимпић, председник Вишег суда у Новом Саду.

Доказивање одговорности није једноставно, јер често штетне последице нису настале деловањем само једног загађивача, него је реч о више њих. У Обреновцу је покренут процес против једног предузећа које није уклонило неколико тона отпада. Мало је поступака против оних који нарушавају право на заштиту од буке.

Бранислава Вучковић (Фото Лична архива)

„Тешко је прикупити доказе када дође до загађења ваздуха, а ми немамо на свим местима мерне инструменте, или су они покварени због немарности надлежних”

Заменица апелационог јавног тужиоца у Новом Саду Бранислава Вучковић указује на специфичност откривања, доказивања, процесуирања и пресуђења еколошких кривичних дела.

– Доказивање захтева мултидисциплинарни приступ и поседовање посебних знања из ове области. Приликом обављања увиђаја код ових кривичних дела јако је важна сарадња инспекцијских служби полиције и тужилаштва. Ако су докази лоше прикупљени, онда је тешко утврдити ко је кривично одговоран. Много је фактора због којих еколошка кривична дела остају неоткривена – напомиње Вучковићева.

Наглашава да је тужилаштву неопходна сарадња пре свега са инспекторима за заштиту животне средине, као и са другим инспекцијама – ветеринарском, рударско-геолошком, хидролошком, биолошком...

– Животна средина је у вези са свим областима нашег живота, било да је реч о спорту, омладини, деци, старима, здравим намирницама, биљној и животињској храни. Зато је неопходно извршити увиђај лица, ствари и места. Сва три облика увиђаја су битна и када је реч о овим кривичним делима. Може се десити да приликом увиђаја ми не знамо да ли је извршено кривично дело или је реч о привредном преступу или прекршају, али је свакако битно да знамо да су те радње хитне и неопходне, јер докази брзо одлазе у ваздух и разлажу се у води – наводи Бранислава Вучковић.

Прикупљање чињеница често зависи и од тога које кривично дело је извршено. Некада је једноставно доказати кривицу кроз папире, на пример ако је инспектор наложио оператеру у фабрици да заустави манипулацију нафте услед неповољних метеоролошких услова, али се он тога није придржавао. Такође, ако је инспектор наредио да се опасан отпад уклони са места на коме се нашао, па власник робе то не учини у предвиђено време – једноставно је доказати ко је крив, објашњава наша саговорница.

– Теже је прикупити доказе када дође до загађења ваздуха, а ми немамо на свим местима мерне инструменте, или су они покварени због немарности надлежних институција. Многи инструменти су исправни, али не мере све потребне параметре. Неки докази, међутим, могу да се пронађу и претресом стана, пословних просторија, рачунара и прикупљањем изјава од одређених особа, тако да је важно да сарађујемо са невладиним удружењима као и са грађанима који нам могу дати информације у погледу места и времена извршења дела – каже Вучковићева.

Битно је такође да инспектор може одмах да ступи у контакт са полицијом и тужилаштвом када дође до одређеног сазнања.

– Проблеми настају код нас зато што немамо довољан број инспектора и због недовољног знања инспектора о поступању правосуђа, али и незнања полиције и тужилаштва о специфичностима тих кривичних дела. Поред тога, када се изађе на терен, постоји могућност тровања опасним хемикалијама, због тешких испарења метала и отрова. Зато је потребно да будемо обучени у сваком смислу, и у знању и у опреми. Такође је важно и шире обезбеђење терена и прикупљених доказа, у виду узорака опасних материја које су биле неадекватно депоноване, или узорака из воде – наглашава наша саговорница.

Подсећа на некадашње честе еколошке инциденте у Панчеву, где је пре више од деценије била шеф основног тужилаштва и прикупљала доказе против фабрика које су биле велики загађивачи ваздуха.

– Имали смо проблем недовољног броја стручњака, али и законске нерегулативе и изостанка мерења штетних материја у ваздуху. Постојао је и већи страх да се уђе у ту причу, јер су то биле државне фабрике, које су имале став да би кривичним поступком угрозили производњу и зараде. Треба окупити добру екипу стручњака који ће прикупити добре доказе. Онда нико не може да каже да је тужилаштво радило незаконито и да смо нанели штету – закључује тужитељка Бранислава Вучковић.