Nobelovka Ani Erno kod „Štrika”

U romanu nobelovke Ani Erno „Zaposednutost”, u izdanju „Štrika”, ona je njega ostavila posle šest godina, jer nije htela da žive zajedno, nije htela da žrtvuje slobodu osvojenu posle braka. Ipak povremeno se viđaju, povremeno se čuju i sve je dobro dok on ne uvede nova pravila jer počinje život s drugom ženom. I tada, sasvim iznenada, ta druga, nepoznata žena postaje glavna junakinjina misao, ispunjava joj dane, minute, ona se grozničavo usredsređuje na istraživanje ko je ta druga, prečešljava spiskove, okreće telefone, neprestano razmišlja o tome da li i njoj govori iste reči...

Prvi roman Simon de Bovoar „Pridošlica”, autorke koja je obeležila 20. vek, govori o tome šta raditi sa željenom i stečenom slobodom. Ovo pitanje ispisano je u bezmalo svakom gestu, dijalogu i pomisli junaka, na svakoj stranici „Pridošlice” – prvog, nesumnjivo autobiografski intoniranog romana Simon de Bovoar. A u njemu, dok buka iz pariskih kafea, zadimljenih hotelskih soba, sa plesnih podijuma i pozorišnih dasaka zaglušuje neumitno primicanje Drugog svetskog rata, Fransoaz i Pjer nepomućeni sumnjom u svoju ljubav i međusobnu privrženost uzimaju pod svoje osobenu, hirovitu i razdražljivu Gzavjeru, i sa svojom štićenicom ostvaruju ono što bi se moglo nazvati ljubavnim trouglom.

Ali Smit u romanu „Proleće”, daje i ceo „sezonski kvartet”, četiri nezaobilazna romana buduće dobitnice Nobelove nagrade. Pred nama su četiri romana različita po formi, stilu, uvidima, temama, baš kao i godišnja doba.

Norveška autorka Vigdis Jurt u „Nasleđu” postaje moderni klasik. Priča je sledeća: otac je umro i deca nisu dobila jednako nasledstvo. Bergljut se ionako ne viđa s porodicom više od dvadeset godina, a Berg je ljut jer nije dobio vikendicu na Valeru. Astrid i Osa su privržene majci i ocu koliko se to samo može biti i ne čudi što su u raspodeli prošle najbolje. Porodica je ugledna, otac je bio ugledan, deca se bave uglednim poslovima. Na prvi pogled sve je normalno. Dok Bergljut ne shvati…