Нобеловка Ани Ерно код „Штрика”

У роману нобеловке Ани Ерно „Запоседнутост”, у издању „Штрика”, она је њега оставила после шест година, јер није хтела да живе заједно, није хтела да жртвује слободу освојену после брака. Ипак повремено се виђају, повремено се чују и све је добро док он не уведе нова правила јер почиње живот с другом женом. И тада, сасвим изненада, та друга, непозната жена постаје главна јунакињина мисао, испуњава јој дане, минуте, она се грозничаво усредсређује на истраживање ко је та друга, пречешљава спискове, окреће телефоне, непрестано размишља о томе да ли и њој говори исте речи...

Први роман Симон де Бовоар „Придошлица”, ауторке која је обележила 20. век, говори о томе шта радити са жељеном и стеченом слободом. Ово питање исписано је у безмало сваком гесту, дијалогу и помисли јунака, на свакој страници „Придошлице” – првог, несумњиво аутобиографски интонираног романа Симон де Бовоар. А у њему, док бука из париских кафеа, задимљених хотелских соба, са плесних подијума и позоришних дасака заглушује неумитно примицање Другог светског рата, Франсоаз и Пјер непомућени сумњом у своју љубав и међусобну приврженост узимају под своје особену, хировиту и раздражљиву Гзавјеру, и са својом штићеницом остварују оно што би се могло назвати љубавним троуглом.

Али Смит у роману „Пролеће”, даје и цео „сезонски квартет”, четири незаобилазна романа будуће добитнице Нобелове награде. Пред нама су четири романа различита по форми, стилу, увидима, темама, баш као и годишња доба.

Норвешка ауторка Вигдис Јурт у „Наслеђу” постаје модерни класик. Прича је следећа: отац је умро и деца нису добила једнако наследство. Бергљут се ионако не виђа с породицом више од двадесет година, а Берг је љут јер није добио викендицу на Валеру. Астрид и Оса су привржене мајци и оцу колико се то само може бити и не чуди што су у расподели прошле најбоље. Породица је угледна, отац је био угледан, деца се баве угледним пословима. На први поглед све је нормално. Док Бергљут не схвати…