„Devojčice” u ovom uvrnutom svetu

​Predstavu „Devojčice”, sa najvećom mogućom ljubavlju, posvećujemo svim devojčicama koje rastu u ovom uvrnutom svetu. Iza naslova stoje priče 10 devojaka i mladih žena, o tome kako su odrastale. Kako naše društvo tretira devojke, njihove strahove, nade, ambicije… Verujem da smo napravile nežnu i snažnu predstavu, i baveći se pitanjima roda, rodno zasnovanog nasilja i ravnopravnosti, stekla sam utisak da ova dva prideva, najbolje opisuju mlade žene. Nežne su i snažne.

Ovako darovita Milena Minja Bogavac kazuje za „Politiku” o predstavi „Devojčice” u kojoj potpisuje dramaturgiju i režiju, a koja će u produkciji Reflektor teatra biti premijerno izvedena večeras od 20 sati u beogradskom Dorćol placu. Koreografiju i scenski pokret radi Đorđe Živadinović Grgur, kostime Aleksandar Kovačević, a muziku Bojana Vunturišević.

Koautorke i izvođačice su Jelena Cvetković, Sara Gajović, Anđela Memet, Adrijana Mulić, Ana Ninković, Sara Ostojić, Ana Petrov, Milena Perić, Milena Šibalić i Lena Vujović.

– Četiri meseca svakodnevno smo se sastajale da se igramo, razgovaramo, da glumimo i jedne drugima improvizujemo scene iz naših odrastanja. Mnogo smo pričale o tome kakve smo bile kao deca i kakva su naša zapažanja o devojčicama koje poznajemo. Jedna od učesnica u predstavi Sara Ostojić, pre nekoliko dana je zaključila: „Imam utisak da vas sve poznajem, od kad smo bile male.” I to je zaista tako. Mada smo se upoznale pre četiri meseca, detinjstvo je bilo naša zajednička i svakodnevna tema. Naravno, devojke vole da razgovaraju. Povezuju se razgovorom i obožavaju lične ispovesti, priče iz „ja”, da dele i analiziraju lična iskustva – kaže Milena Bogavac i primećuje:

– Bile su veoma iskrene i pune poverenja, pa nam je proces rada na predstavi bio emotivan. I isceliteljski. Mnogo smo se smejale. Mnogo smo i plakale. Puno smo razgovarale o našim porodicama, mamama, bakama, sestrama, tetkama, kumama i prijateljicama. Razgovarale smo i o očevima i ovde se pokazala tačnom, teza svetski proslavljenog porodičnog psihologa Stiva Bidalfa, autora knjige „Odgajati devojčice” u kojoj kaže: „Kada govore o očevima, žene uvek plaču. Bilo da je zbog ljubavi koju su od njih dobile ili zbog toga što nisu.” Na kraju, moj je zadatak bio da sav ovaj uragan osećanja, povežem u scensku celinu. Najveći izazov bio je da ne prokockam poverenje koje su mi moje mlade prijateljice ukazale i da ih na sceni prikažem onakvima kakve zaista jesu. A one su hrabre, poštene, pametne i vredne devojke. I mislim da će svaka žena ili devojka u publici moći da se prepozna u nekoj od njih.

Pre deset godina Vojkan Arsić i Milena Bogavac zajedno su radili predstavu „Muškarčine” u kojoj mladići govore o rodu, muškosti i rodnoj ravnopravnosti iz muške perspektive. I to je priča o maloj istoriji Reflektor teatra, trupe koje u novembru proslavlja svoj deseti rođendan. U sklopu te godišnjice, odlučili su da ponove metodološki recept i teme predstave „Muškarčine”, ali pričanjem priče iz ženskog ugla.

Koautorke predstave „Devojčice” nisu profesionalne glumice već devojke i mlade žene koje koriste pozorište da podele svoja iskustva i zapažanja o ženskom odrastanju u patrijarhalnom društvu.

– Kada se bavite rodom, to je kao kod kroz koji možete da čitate i dešifrujete, ukupnu kulturu i istorijsko nasleđe jednog društva. Isto tako, kada se bavite rodom, uvek se bavite i nasiljem, jer su rodni konstrukti i stereotipi, faktor koji generiše ogromnu količinu nasilja. Ne samo ovde i danas već uvek i svuda na svetu. U poslednje dve godine, na Balkanu i posebno u Srbiji, nešto je počelo da se događa sa devojkama i mladim ženama. Odrasla je generacija spremna da glasno progovori o nasilju i protiv nasilja, koja je najzad imala pravo ime i reč, za ono u čemu su odrastale mnoge prethodne generacije iako smo to smatrale „normalnim”. Naravno uz ogromnu pomoć društva koje je ove neprijatne priče uvek voljno da gurne pod tepih… E pa najzad se pojavila generacija spremna da podigne taj tepih! Seksualno nasilje najzad je dobilo svoje pravo ime. Od hrabre Marije Lukić, preko glumica Danijele Štajnfeld, Milene Radulović, Ive Ilinčić i drugih… do devojaka iz Petnice, pa zatim devojaka u konjičkom spotu, pa onda i studentkinja sa nekoliko beogradskih fakulteta… odjednom su isplivale godinama potiskivane priče i traume – priča Milena Bogavac.

Kada na ulici imate žene, njihov očaj i bes, ne postoji neka važnija i prioritetnija tema, kaže naša sagovornica, nego da sednemo i zajedno razmislimo – zašto smo besne. Na koga smo besne?! Šta svaka od nas može da učini da bi se sve osećale bolje i šta je to što očekujemo od društva, države i institucija koje bi trebalo da nas štite.

Koautorke predstave „Devojčice” su talentovane za glumu, ali se profesionalno bave drugim stvarima: sociologijom, arhitekturom, književnošću, medijima, stranim jezicima, muzikom… Jedna od devojaka, čak radi i kao spasiteljka u ekstremnim, zimskim uslovima. Deset devojaka u ovoj predstavi ispituje granicu između ličnog i političkog. O tome do kakve spoznaje su došle tokom proba „Devojčica”, Milena Bogavac kaže:

– Da imamo samo sebe i jedne druge. U svetu koji ne navija za nas. Koji pravi profit na našim nesigurnostima. Koji se trudi da nas učini bespomoćnim da bi nam potom prodavao proizvode koji obećavaju pomoć. Svemu se tome možemo odupreti ako se držimo zajedno! I ako se borimo za devojčice koje tek rastu. Moj omiljeni zaključak iz predstave „Devojčice” glasi: „Da se devojčice sveta ujedine – stao bi svet!” I zaista, društvo konstantno nipodaštava devojčice, a postoji bar šest industrija koje žive od njih. Strateški se razmišlja o tome kako da se korumpira njihova pažnja; kako da im se nabiju najrazličitiji kompleksi koji se kasnije leče plastičnom hirurgijom i hiljadama skupih kozmetičkih preparata. Devojčice su, naravno, deca. One nisu politički subjekti i nemaju moć da same odlučuju o svojim životima, ali u poslednje vreme često razmišljam o tome kakva bi svemoćna sila bile devojčica sveta, kad bi odlučile da stupe u bojkot svih proizvoda za devojčice! Spavate li mirno, Dizni korporacijo, Matel kompanijo i muzička industrijo?! Kada bi devojčice prestale da kupuju sve što im uvaljujete, sutra biste mogli da proglasite bankrot! Maštam o kraju kapitalizma i plišanoj revoluciji koju će podići devojčice sa svojim plišanim igračkama umesto oružja u ruci!