Vole i društvo i samoću

Vrlo često se neka osoba opisuje kao introvertna ili ekstrovertna zavisno od ponašanja, a prvi je to uradio Karl Gustav Jung. Mnogo istraživanja bavilo se proučavanjem ovih crta ili dimenzija ličnosti. One su relativno trajne i relativno opšte osobine ličnosti kojima objašnjavamo zašto se neko ponaša dosledno u sličnim situacijama pa na osnovu toga možemo da objasnimo i predvidimo buduće ponašanje individue.

Najkraće rečeno, ovaj domen ličnosti razlikuje socijalne, aktivne i ka ljudima okrenute osobe od onih koji su rezervisani, povučeni i tihi.

Dva pola

Ekstrovertne ličnosti su društvene, imaju puno prijatelja, teže uzbuđenjima, vole velike skupove ljudi, pričljive su, samopouzdane, aktivne, po prirodi su vesele, optimistične i pune energije. Imaju potrebu za drugim ljudima i teže im je da se organizuju u samoći. Sklone su impulsivnijim, čak agresivnijim reakcijama, delom usled nedostatka strpljenja i nekontrolisanja svog ponašanja.

Na drugom polu su introverti, tihi, povučeni ljudi, koji vole samoću i skloni su introspekciji – proučavanju svog unutrašnjeg života. Za razliku od ekstrovertnih ličnosti, oni su rezervisani, zatvoreni, nezavisniji i umereniji. Izbegavaju uzbuđenja, život shvataju ozbiljnije, drže se na distanci, planiraju i vole uredan život. Strpljivi su, pouzdani, pomalo pesimistični i skloni poštovanju društvenih i etičkih normi.

Navedeni opisi ne ukazuju na to ko je bolja osoba, već na karakteristike ličnosti koje se raspoređuju po ovoj dimenziji. U principu, to ne znači da će ekstrovertni uvek lako gubiti strpljenje i da introvertni neće planuti ponekad. Imajući u vidu da su u pitanju crte kao stabilne, čvrste i trajne osobine ličnosti, one će se ispoljavati u sličnim situacijama, tako da možemo da izvedemo zaključak da li je neko više ekstrovertan ili introvertan.

Kao i kod drugih psiholoških pojava, smatra se da je uzrok različitosti osoba s ovim crtama ličnosti fiziološke prirode, s tim što se ekstremi javljaju ređe, pa većina ljudi ispoljava ponašanje koje joj dozvoljava da bude prihvatljivo društveno biće.

Međutim, na sredini, između dva pola, nalaze se ambiverti. Oni će ispoljavati karakteristike i introverta i ekstroverta u zavisnosti od okolnosti. Nekada će im prijati da se osame i provode vreme sami, a nekada će uživati u zabavi. Nisu toliko otvoreni i izražajni kao ekstroverti, ali su društveniji od introverta. Mogu biti rezervisani kada situacija to zahteva, a druželjubivi kada im je to deluje prikladnije.

Štaviše, najveći broj ljudi pripada ovoj kategoriji. Povlačenje iz gužve u samoću, zbog prikupljanja energije, traje kraće nego kod introverta, a u poslu su uspešniji od ekstroverta zbog prilagodljivosti i aktivnog slušanja šta im ljudi govore, što je u odnosu s poslovnim partnerima ili klijentima od velike važnosti.

Međutim, nije ni ambivertima lako. Iako ambiverti mogu iskusiti prednosti u odnosu na ličnosti koje se nalaze bliže ekstremnim polovima, oni moraju da budu dovoljno samosvesni kako bi odredili koju stranu svoje ličnosti da prikažu u određenoj situaciji. Takođe moraju da nauče da ne prisiljavaju sebe da se ponašaju kao ekstrovertni u periodima kada se osećaju više kao introvertni, i obrnuto, jer ih to emocionalno iscrpljuje.

Još jedan izazov s kojim se ambiverti suočavaju jeste da drugi ljudi ne mogu da ih procene, da li vole gužvu i akciju ili da provode mirne večeri, sami ili s ponekim prijateljem.

Ni dosledni, ni predvidivi

I za kraj, da bude još složenije, postoje i omniverti, osobe koje ispoljavaju sva tri načina ponašanja, mogu biti u društvu povučeni kao introverti, ali i nametljivi i bučni kao ekstroverti, a ponekad umereni kao ambiverti. Njihove potrebe za samoćom i društvom su nepredvidljive, i u tome je glavna razlika u odnosu na ambiverta, čije je ponašanje doslednije, kao što ekstremniji ispoljavaju introvertne i ekstrovertne karakteristike. To su osobe koje se kreću iz krajnosti u krajnost, dok se ambiverti zadržavaju u sredini.