O napadima na novinare ne sme se ćutati

Niš – Veoma ozbiljno upozorava činjenica da je tokom prošle godine nadležnim organima i institucijama prijavljeno 87 napada i ozbiljnih pretnji novinarima, a da je samo osam slučajeva rešeno i doneto pravosnažno rešenje. Iz tog, ali i iz razloga da je sve više nasrtaja na predstavnike sedme sile, o nasilju nad novinarima i nekažnjavanju nasilnika ne sme se ćutati i o tome treba govoriti svakog dana.

Ovo je najkraća i jedinstvena poruka sa održanog okruglog stola u Nišu, koju je organizovao niški Odbora za ljudska prava u okviru projekta „Građanski alarm” uz finansijsku podršku Evropske unije i u sklopu programa podrške „Safejournalists.net”. Skup održan povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima 2. novembra, koji je ustanovljen 2013. godine na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a celokupna debata bila je posvećena mehanizmima zaštite novinara.

Kako je posebno istaknuto, namera organizatora bila je da se organizovanjem jednog ovakvog događaja skrene pažnju javnosti na činjenicu da je broj napada na novinare stalno u porastu, ali i da se novinari, predstavnici medijskih kuća, organizacije civilnog društva i javnost dodatno upoznaju s postojećim mogućnostima zaštite u slučajevima ugrožavanja sigurnosti novinara.

– Najbitnije je da se svaki napad na novinare prijavi i veoma je važna kolegijalnost, da jedni podržavaju druge kolege novinare, jer to dosta i mnogo znači onima u novinarstvu koji su pretrpeli napad, bez obzira na to da li verbalno, zastrašivanjem ili su fizički napadnuti. Izlaz iz ove situacije je u efikasnijoj primeni zakona i sankcionisanje svih koji napadaju novinare. To bi bila poruka svima da novinar ne sme da bude meta napada i tek onda će se svako od nas u novinarstvu osećati bezbednije i moći da se profesionalno bavi svojim poslom bez straha da će mu se nešto desiti – rekla je na skupu Tamara Milojević, članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Stalno se govori o tome kako bi novinari trebalo da prijavljuju napade, kako da se bore protiv toga, istakla je Tamara Milojević i zapitala se kakva se poruka novinarima šalje ako se zna da od 87 prijavljenih čak 79 slučajeva napada nije rešeno. A pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara Marija Babić govorila je o oblicima napada i mehanizmima kako da se novinari zaštite. Istakla je „da su poslednjih godina karakteristične onlajn pretnje putem interneta i društvenih mreža, a bilo je”, rekla je, „i registrovanih fizičkih napada”.

– Opasno je targetiranje od javnih funkcionera koji mogu ozbiljno da dovedu u pitanje bezbednost novinara, da se otežava njihov rad, da se ne pozivaju na događaje i da ne dobijaju informacije. Zato postoje određeni mehanizmi koji su uspostavljeni kroz sporazum s tužilaštvom i MUP-om, a na nadležnim organima je obaveza da hitno postupaju u slučajevima napada na novinare. Postupci, mora se priznati, ipak dugo traju, male su kazne za otkrivene počinioce ili N. N. počinioce – istakla je Marija Babić.

Novinari mogu da se obrate i svojim udruženjima, a da udruženja njihove prijave prosleđuju nadležnim institucijama, istaknuto je na okruglom stolu u Nišu, na kojem su panelisti bili pored Tamare Milojević i Marije Babić i Milan Stojanović, dopisnik televizije N1 iz Niša. Kako se čulo na kraju, preventiva u zaštiti novinara je najviše u poštovanju zakona, ali je neophodna i veća spremnost institucija da od svakog vida nasilja zaštite predstavnike sedme sile.