Perlez se budi sa pravim vrednostima

Perlez – Dogodine će se navršiti jedno stoleće kako je u selu Perlez rođena Pavica Mrazović, naš ugledni filolog. Izuzetno je važno što su se nje setili u ovom banatskom selu pored Begeja, a blizu ušća u Tisu jer se to tumači kao znak oporavka jednog lepog sela i njega prate i druga događanja koja takođe nagoveštavaju buđenje ove ruralne sredine.

Pavica Mrazović (Foto: detalj sa pozivnice)

Večeras će u Perlezu biti otvorena biblioteka koja će nositi ime prof. Dr Pavice Mrazović koja je najveći deo svog radnog veka provela na Filološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Poznavaoci njenog dela tvrde da je najplodniji lingvista na prostorima nekadašnje Jugoslavije i da je toj nauci dala izuzetan doprinos kroz oblasti gramatike, nemačkog jezika, leksikologije, germanistike, ali i kroz ogroman prevodilački rad i pisanje udžbenika koji se još uvek koriste u nekoliko zemalja bivše zajedničke države. Večeras će u Perlezu biti promovisana monografija „Pavica Mrazović: žena, majka i naučnica”, a o njoj će govoriti arhitekta Zoran Stojačić, osnivač i predsednik udruženja „Baštinar”, književne kritičarke Dragana V. Todoreskov i Natalija Ludoški, Ivan Karlavaris, dizajner fotografije, a u muzičkom delu programa Senka Nedeljković, operska diva, i Nenad Stojačić, klavirska pratnja.

Profesorka Mrazović je rođena 1923. pošto su njeni roditelji 1918. stigli u Banat iz sela Kasta u Istri. Otac Ivan Karlavaris bio je raspoređen da odmah po završetku Velikog rata bude upravnik škole ovde u Perlezu, a doprinosi da selo postepeno dobije obrise varošice. On će voditi hor u hramu Srpske pravoslavne crkve, a u katoličkom, takođe oko muzike, okuplja mlade i svira orgulje.

Osnivač perleškog društva „Baštinar” kaže da je ta porodica na sredokraći od Beograda do Novog Sada, na jednoj strani i Zrenjanina, na drugoj, između dva rata dala poseban pečat i zato na nju treba podsećati. Da se ne govori o njenom doprinosu našoj kulturi u drugoj polovini prošlog veka.

– Opredeljenje onih koji žele da baštine tradiciju i kulturu na obali Begeja jeste da podsećaju na vrednosti koje su iza sebe ostavili poznati poput izuzetne rano preminule kompozitorke Isidore Žebeljan kojoj je i Perlez bio zavičaj, a koja se vinula u svetske visine – kaže arhitekta Stojačić i naglašava da je skrojen plan da se umetnici u centru sela podigne obeležje.

On podseća da je izgradnjom Pupinovog mosta ovaj kraj privukao pažnju i da je Perlez živnuo. Dva odeljenja u prvom razredu osnovne škole održavaju se već nekoliko godina i broj đaka se ne smanjuje. U drugim selima proces je suprotan i više je nego zabrinjavajući.