Перлез се буди са правим вредностима

Перлез – Догодине ће се навршити једно столеће како је у селу Перлез рођена Павица Мразовић, наш угледни филолог. Изузетно је важно што су се ње сетили у овом банатском селу поред Бегеја, а близу ушћа у Тису јер се то тумачи као знак опоравка једног лепог села и њега прате и друга догађања која такође наговештавају буђење ове руралне средине.

Павица Мразовић (Фото: детаљ са позивнице)

Вечерас ће у Перлезу бити отворена библиотека која ће носити име проф. Др Павице Мразовић која је највећи део свог радног века провела на Филолошком факултету Универзитета у Новом Саду. Познаваоци њеног дела тврде да је најплоднији лингвиста на просторима некадашње Југославије и да је тој науци дала изузетан допринос кроз области граматике, немачког језика, лексикологије, германистике, али и кроз огроман преводилачки рад и писање уџбеника који се још увек користе у неколико земаља бивше заједничке државе. Вечерас ће у Перлезу бити промовисана монографија „Павица Мразовић: жена, мајка и научница”, а о њој ће говорити архитекта Зоран Стојачић, оснивач и председник удружења „Баштинар”, књижевне критичарке Драгана В. Тодоресков и Наталија Лудошки, Иван Карлаварис, дизајнер фотографије, а у музичком делу програма Сенка Недељковић, оперска дива, и Ненад Стојачић, клавирска пратња.

Професорка Мразовић је рођена 1923. пошто су њени родитељи 1918. стигли у Банат из села Каста у Истри. Отац Иван Карлаварис био је распоређен да одмах по завршетку Великог рата буде управник школе овде у Перлезу, а доприноси да село постепено добије обрисе варошице. Он ће водити хор у храму Српске православне цркве, а у католичком, такође око музике, окупља младе и свира оргуље.

Оснивач перлешког друштва „Баштинар” каже да је та породица на средокраћи од Београда до Новог Сада, на једној страни и Зрењанина, на другој, између два рата дала посебан печат и зато на њу треба подсећати. Да се не говори о њеном доприносу нашој култури у другој половини прошлог века.

– Опредељење оних који желе да баштине традицију и културу на обали Бегеја јесте да подсећају на вредности које су иза себе оставили познати попут изузетне рано преминуле композиторке Исидоре Жебељан којој је и Перлез био завичај, а која се винула у светске висине – каже архитекта Стојачић и наглашава да је скројен план да се уметници у центру села подигне обележје.

Он подсећа да је изградњом Пупиновог моста овај крај привукао пажњу и да је Перлез живнуо. Два одељења у првом разреду основне школе одржавају се већ неколико година и број ђака се не смањује. У другим селима процес је супротан и више је него забрињавајући.