Čuvajte se sunđera ubica

Sve može fatalno da se završi. Snažno istreseš nos i – umreš. Na romantičnoj večeri s devojkom otruješ se olovom koje se oslobađa dok gore sveće. Razgovaraš telefonom i „strefi” te moždani udar, jer slušalicom pritisneš važnu arteriju. Mada ni bolnički uslovi nisu garancija da će biti sve u redu sa zdravljem. Tu su sepsa, infekcije, povreda rane posle operacije… Ma, ko bi nabrojao silne malere, nezgode i sticaj loših okolnosti, koji će se baš sirotom hipohondru, večito zabrinutom za sopstveno zdravlje, obiti o glavu?

Naš kolega Džon Naiš, novinar koji piše o zdravlju u „Tajmsu”, za 15 godina sakupio je ogroman broj vesti, rezultata istraživanja i proučavanja različitih pojava u životu čoveka, pokazujući da svaki strah hipohondra može da se dokaže. Ali i da nas slatko nasmeje.

Primera ima na pretek. Recimo, kako nekoga može da ubije sunđer za pranje sudova? Lako. Pomenuo jedan, dodao drugi, istražio treći, objavio „Nju sajentist” i hiljade čitalaca to pročitalo. Hipohondri su dobili još jedan povod da prošire spisak opasnih pojava u svom životu. Dakle, vratimo se onom strašnom sunđeru – ubici. Međunarodni naučni forum o kućnoj higijeni platio je istraživanje u Britaniji, koje je pre desetak godina pokazalo da je 84 odsto svih tih krpa zagađeno bakterijom listerijom. S druge strane, naučni tim na Državnom univerzitetu Arizona u Tusonu pridodao je svoje podatke o salmoneli i stafilokokama koje se nalaze na četvrtini svih istraženih sunđerčića. Kada se tanjir ne ispere dobro, bakterije završe u hrani, hrana u stomaku, a čovek… Časopis „Žurnal of hospital infekšn” 2000. godine objavio je ove brojke, mnogi su se zabrinuli. Oni što ove novine ne čitaju živeli su mirno.

Baš kao i britanski momci kojima ništa nije kvarilo zadovoljstvo i dobro ljubavno iskustvo, ponajmanje spisak ženskih imena: Sara, Ema, Keli, Luiz, Kler, Liza, Rejčel, Klara, Mišel i Nikol. To su, po tvrđenju evidentičara na Uro-genitalnoj klinici Kraljevske bolnice u Sautemptonu, u pokrajini Hempšir, najčešća imena mladih žena sklonih rizičnom seksu bez zaštite. Napravili su taj imenik među 1.500 primljenih i tretiranih pacijentkinja, a svoje saznanje udarili na sva zvona, ističući da je ime Šeron pri kraju spiska, a poslednje među neodgovornim mladim damama je Trejsi.

Kolega iz „Tajma” je u svoju dokumentaciju stavio i za knjigu upotrebio još i neobičan rečnik lekara iz bolnice u Kembridžu (prepisao iz časopisa „Etik end bihevijer”) – da ne razume pacijent, a da se oni dobro sporazumeju iznad njegovog kreveta. „Beti” je asociranje na nekoga sa dijabetesom. „Veselnik” je ime za pacijenta sa agresivnim karcinomom. „Gasadžije” su anestetičari, a kada doktori kažu „kućica u cveću” rekli su zapravo mrtvačnica. „Koljači” su naravno – hirurzi.

Dr Danilo Jovanović je beogradski lekar sa dugogodišnjim iskustvom u domu zdravlja, kroz njegovu ordinaciju prošlo je mnogo pacijenata, mada je dragoceno iskustvo stekao radeći na početku karijere u selima oko Pančeva. Kako kaže, bilo je prestrašenih, ali i onih koji u prvi mah nisu verovali u postavljenu dijagnozu. Nije dobro ni jedno ni drugo, naravno.

– Ne bih želeo da podsetim na te mnogobrojne istraživače koji u procenat tvrde da je nešto belo ili crno. Ipak, računa se da bi oko pet odsto pacijenata moglo da se svrsta u one koji previše brinu o svom zdravlju i od „komarca prave magarca”. To ne mora da važi za sve krajeve, sva mesta, područja, opasna su uopštavanja. Naravno u gradovima je više tih zabrinutih, hipohondara, ali tu su Internet, specijalizovani časopisi i žuta štampa učinili svoje. Zbog čitanosti, novine izmišljaju neke bolesti, tekstovi se pišu zbog reklame za neki proizvod koji je neka farmaceutska kuća platila. Imajmo i to u vidu – podseća ovaj medicinar.

Deo lekarskog posla je da razuveri preterano zabrinutog pacijenta, a pitanje je koliko vremena i strpljenja neki imaju za to. Podstaknuti pričama o zdravom životu i onim što su videli u reklamama, mnogi dolaze u dom zdravlja da im lekar propiše ono što su oni zamislili da im je potrebno, navodi dr Jovanović. Pojedinci svrate „samo da provere neke sumnje”, ili „da nešto pitaju” a onda ostanu, pa pitaju, pitaju. Ipak, stvarajući odnos poverenja sa pacijentom, ovaj lekar nastoji da im objasni da zabrinutost za zdravlje ne pretvore u uzimanje lekova ili primenjivanje metoda koji im uopšte nisu potrebni. Nažalost, mnogi pomoćni preparati su, ipak, dostupni kupcima, a tu onda nema spasa za one koji imaju novac.

– Podvlačim da nije dobro zavaravati se „nije mi ništa” uprkos tome što pacijent već ima simptome neke bolesti. U svakom slučaju, pravi hipohondri imaju ozbiljan problem i potrebna im je profesionalna pomoć, ali ostali, koji su marginalno okupirani svojim zdravljem, mogu jednostavno prestati da čitaju svaku novu vest iz medicine na koju naiđu u medijima – savetuje dr Danilo Jovanović.