Чувајте се сунђера убица

Све може фатално да се заврши. Снажно истресеш нос и – умреш. На романтичној вечери с девојком отрујеш се оловом које се ослобађа док горе свеће. Разговараш телефоном и „стрефи” те мождани удар, јер слушалицом притиснеш важну артерију. Мада ни болнички услови нису гаранција да ће бити све у реду са здрављем. Ту су сепса, инфекције, повреда ране после операције… Ма, ко би набројао силне малере, незгоде и стицај лоших околности, који ће се баш сиротом хипохондру, вечито забринутом за сопствено здравље, обити о главу?

Наш колега Џон Наиш, новинар који пише о здрављу у „Тајмсу”, за 15 година сакупио је огроман број вести, резултата истраживања и проучавања различитих појава у животу човека, показујући да сваки страх хипохондра може да се докаже. Али и да нас слатко насмеје.

Примера има на претек. Рецимо, како некога може да убије сунђер за прање судова? Лако. Поменуо један, додао други, истражио трећи, објавио „Њу сајентист” и хиљаде читалаца то прочитало. Хипохондри су добили још један повод да прошире списак опасних појава у свом животу. Дакле, вратимо се оном страшном сунђеру – убици. Међународни научни форум о кућној хигијени платио је истраживање у Британији, које је пре десетак година показало да је 84 одсто свих тих крпа загађено бактеријом листеријом. С друге стране, научни тим на Државном универзитету Аризона у Тусону придодао је своје податке о салмонели и стафилококама које се налазе на четвртини свих истражених сунђерчића. Када се тањир не испере добро, бактерије заврше у храни, храна у стомаку, а човек… Часопис „Журнал оф хоспитал инфекшн” 2000. године објавио је ове бројке, многи су се забринули. Они што ове новине не читају живели су мирно.

Баш као и британски момци којима ништа није кварило задовољство и добро љубавно искуство, понајмање списак женских имена: Сара, Ема, Кели, Луиз, Клер, Лиза, Рејчел, Клара, Мишел и Никол. То су, по тврђењу евидентичара на Уро-гениталној клиници Краљевске болнице у Саутемптону, у покрајини Хемпшир, најчешћа имена младих жена склоних ризичном сексу без заштите. Направили су тај именик међу 1.500 примљених и третираних пацијенткиња, а своје сазнање ударили на сва звона, истичући да је име Шерон при крају списка, а последње међу неодговорним младим дамама је Трејси.

Колега из „Тајма” је у своју документацију ставио и за књигу употребио још и необичан речник лекара из болнице у Кембриџу (преписао из часописа „Етик енд бихевијер”) – да не разуме пацијент, а да се они добро споразумеју изнад његовог кревета. „Бети” је асоцирање на некога са дијабетесом. „Веселник” је име за пацијента са агресивним карциномом. „Гасаџије” су анестетичари, а када доктори кажу „кућица у цвећу” рекли су заправо мртвачница. „Кољачи” су наравно – хирурзи.

Др Данило Јовановић је београдски лекар са дугогодишњим искуством у дому здравља, кроз његову ординацију прошло је много пацијената, мада је драгоцено искуство стекао радећи на почетку каријере у селима око Панчева. Како каже, било је престрашених, али и оних који у први мах нису веровали у постављену дијагнозу. Није добро ни једно ни друго, наравно.

– Не бих желео да подсетим на те многобројне истраживаче који у проценат тврде да је нешто бело или црно. Ипак, рачуна се да би око пет одсто пацијената могло да се сврста у оне који превише брину о свом здрављу и од „комарца праве магарца”. То не мора да важи за све крајеве, сва места, подручја, опасна су уопштавања. Наравно у градовима је више тих забринутих, хипохондара, али ту су Интернет, специјализовани часописи и жута штампа учинили своје. Због читаности, новине измишљају неке болести, текстови се пишу због рекламе за неки производ који је нека фармацеутска кућа платила. Имајмо и то у виду – подсећа овај медицинар.

Део лекарског посла је да разувери претерано забринутог пацијента, а питање је колико времена и стрпљења неки имају за то. Подстакнути причама о здравом животу и оним што су видели у рекламама, многи долазе у дом здравља да им лекар пропише оно што су они замислили да им је потребно, наводи др Јовановић. Појединци сврате „само да провере неке сумње”, или „да нешто питају” а онда остану, па питају, питају. Ипак, стварајући однос поверења са пацијентом, овај лекар настоји да им објасни да забринутост за здравље не претворе у узимање лекова или примењивање метода који им уопште нису потребни. Нажалост, многи помоћни препарати су, ипак, доступни купцима, а ту онда нема спаса за оне који имају новац.

– Подвлачим да није добро заваравати се „није ми ништа” упркос томе што пацијент већ има симптоме неке болести. У сваком случају, прави хипохондри имају озбиљан проблем и потребна им је професионална помоћ, али остали, који су маргинално окупирани својим здрављем, могу једноставно престати да читају сваку нову вест из медицине на коју наиђу у медијима – саветује др Данило Јовановић.