Merkelova opominje Gruziju

Jučerašnja poseta nemačkog kancelara Angele Merkel gruzijskoj prestonici Tbilisiju podstakla je spekulacije na temu: da li jezgro EU – deo zajednicekoji se s druge strane Atlantskog okeana naziva „starom” Evropom – preduzima korake na štetu odbrane demokratskog poretka (po ukusu Zapada)?

U francuskim i nemačkim medijima naglašenoje da je Merkelova krenula na put, pošto je između Pariza i Berlina utanačena taktika rešavanja kavkaske krizekoja bi mogla da se okarakteriše kao korak usmeren ka očuvanju sopstvenih, prevashodno ekonomskih interesa. „Nemačkoj jepripala uloga da preduzme korake koji bi vodili ka kroćenju kočopernog gruzijskog predsednika i njegovog aparata”, formulisao je nemački dnevnik„Frankfurter algemajne” (FAC). Citirao je izjavu Merkelove, u kojoj je ukazano da jepredsednik Mihail Sakašvili pogrešno procenio situaciju i pokrenuo (ratnu) inicijativu, čije posledice treba da snosi i EU.

Kao dokaz ispravnostipretpostavkiposlužilo je neuobičajenosaopštenje iz kabineta nemačkog kancelara. Uoči posete Merkelove Gruziji,javnosti je predočeno da bi protokolom definisana dužina razgovora nemačkog kancelarai gruzijskog predsednika mogla da bude velikodušno prekoračena. „Merkelova ne odustaje od nauma da iza zatvorenih vrata predoči Sakašviliju da je Berlin ispravno postupio kada je, minulog proleća, sprečioprijem Gruzije u NATO”, nadovezao se FAC, dodajući šta Merkelova namerava da kaže gruzijskom predsedniku: „U kakvoj bi se situaciji obreo Zapad da je Gruzija intervenisala kao članica vojne alijanse?”

Na drugoj strani osovine Berlin–Pariz, juče je u nedeljniku „Žurnal di dimanš” osvanuo intervju sa Bernarom Kušnerom, ministrom spoljnih poslova Francuske.Kušner je kritikovao Gruziju istakavši da je njen politički vrh napravio veliku grešku. Ponovio jestav o neophodnosti slanja mirovnih trupa u region. Tačkom pet dogovora o primirju, međutim, koji su Bernar Kušner i predsednik Nikola Sarkozi ponudili zaraćenim stranama, nije preciziran termin dolaska tih trupa. Sa druge strane, precizno je određeno da Rusija polaže puno pravo da preduzima „dodatne mere bezbednosti”, sve dok se ne postigne konačni dogovor o slanju mirovnih trupa.

Diplomatske aktivnosti Evropljana nameću zaključak da je sve manje spremnosti da se krivica za sukobe u Gruziji svali na jednu stranu, na Rusiju. U vladinom kabinetu u Berlinu tek juče je istaknuto da je Nemačka zainteresovana za očuvanje partnerskih odnosa sa Rusijom u svim sferama političkog i ekonomskog života. Da takvo saopštenje ne bi bilo shvaćeno u javnosti kao popuštanje pred silom (Moskve) pokrenuta je kampanja, koja definiše krivicu Gruzije. Tako su značajan prostor dobili gruzijski kritičari Sakašvilija, pre svih bivši predsednik Eduard Ševardnadze. Prebacio je predsedniku Sakašviliju nepromišljenost i nedostatak osećaja za diplomatiju. Na drugoj strani, u diskusiju se umešao i bivši kancelar Nemačke Gerhard Šreder, takođe pripisujući glavnu krivicu Gruziji.

Najinteresantnije gledanje na konflikt, međutim, ponudio je Oto Luhterhant, profesor za međunarodno pravo na Univerzitetu Hamburg. Uintervjuu nemačkoj televiziji ARD pojasnio je da Gruzija bez sumnje snosi krivicu za bombardovanje glavnog grada Južne Osetije Chinvali – u smislu kršenja odredbi Ženevske konvencije iz 1949. godine. Na pitanje, šta bi trebalo preduzeti protiv Rusije zbog prekomerne upotrebe sile, pre svega izvan zone sukoba, profesor je odgovorio: „Takvim korakom bibilo pokrenuto pitanje krivice i odgovornosti NATO za razaranja u Jugoslaviji 1999. godine... NATO je bombardovao civilne objekte širom Srbije, po nekoliko stotina kilometara daleko od Kosova...”