Kako do boljeg položaja žena u selu

Brankica Janković je govorila o ekonomskoj nezavisnosti kao preduslovu za bolji život na selu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je juče na godišnjoj konferenciji, povodom Međunarodnog dana tolerancije „Pogled u budućnost – unapređenje bezbednosti žena i devojčica na selu”, da žene na selu celog života rade, a da 90 odsto njih nema ni komad zemlje u svom vlasništvu.

– Žene na selu su stub i oslonac i mlađim i starijim članovima porodice, podrazumeva se da su uvek tu, a njihov doprinos nije priznat niti prepoznat – podsetila je poverenica Janković i dodala da se taj doprinos češće podrazumeva nego što se ceni.

Da to potkrepi činjenicama, pomenula je da se ženama u selu ne priznaje dugogodišnji mukotrpan trud i rad, da nemaju zdravstveno niti socijalno osiguranje, kao i da većina dočekuje starost bez penzije. Poverenica je navela da, primera radi, jedna žena u selu prosečno radi po 10 sati dnevno, ako tako bude od 20 do 40 godina, to je ukupno po ženi 140.000 sati. I posle svega, one su van radnog odnosa i bez ikakvih prava, rekla je Jankovićeva.

– Mislim da je svima jasno šta to znači – rekla je Jankovićeva i dodala da, iako su ekonomski aktivne, te žene nemaju svoj novac, zbog čega su često u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce u domaćinstvima. Navodeći da je ekonomska nezavisnost jedan od osnovnih preduslova za poboljšanje kvaliteta života na selu, Brankica Janković je rekla da poverenica za zaštitu ravnopravnosti zajedno sa UN vumen sprovodi podršku ženama na selu da bi unapredile svoj posao u poljoprivredi. Poručila je, prenosi Tanjug, da je seosko stanovništvo ogromna snaga našeg društva i sigurno jedan od mogućih načina za poboljšanje ekonomske situacije ne samo u selima već u celoj zemlji. – Samo što smo izašli iz krize izazvane pandemijom imamo i oružani sukob na teritoriji Evrope. Dobro nam je poznato da u vreme kriza jačaju populistički i radikalni pokreti, ideje i grupe koje nude jednostavna rešenja za kompleksne probleme, što predstavlja ogroman izazov za unapređenje ljudskih prava, naročito manjinskih društvenih grupa, kao i žena, ali i mladih prema kojima postoje predrasude – dodala je Brankica Janković, napominjući da se čini da je pitanje ljudskih prava danas značajnije nego ikada ranije, a da važnu ulogu u ostvarivanju tih prava imaju žene.

Međunarodni dan tolerancije širom sveta obeležava se od 1996, nakon što je Skupština UN usvojila rezoluciju i 16. novembar proglasila za datum kada bi se svi na našoj planeti podsetili da poštuju i uvažavaju drugačije od sebe. Dakle, to je dan koji se obeležava zbog isticanja potrebe za tolerancijom u društvu.

Andrijana Cvetićanin (Foto lična arhiva)

Nagrada novinarki „Politike” Andrijani Cvetićanin

Povodom Međunarodnog dana tolerancije juče su sedmi put dodeljene godišnje medijske nagrade poverenika za zaštitu ravnopravnosti i misije OEBS-a u Srbiji za najbolje medijske sadržaje na temu borbe protiv diskriminacije i promovisanja ravnopravnosti i tolerancije.

Među dobitnicima je i novinarka lista „Politika” Andrijana Cvetićanin. Tekst naše koleginice „Knjige koje se slušaju i čitaju dodirom” o biblioteci Saveza slepih Srbije, objavljen u nedeljnom dodatku „Magazin”, nagrađen je drugom nagradom. Kako su istakli organizatori, stručni žiri je razmatrao desetine medijskih objava i u odnosu na prethodne godine primetan je povećan broj tekstova s portala, a manje iz štampanih medija.

R. D.