Četvrtak, 26.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NE SAMO O POSLU: GORAN OBRADOVIĆ

Živeti pored trim-staze

Iako je u javnosti poznat kao trener Ivane Vulete, njegovi sportisti osvojili su na stotine medalja na nacionalnim, balkanskim, mediteranskim, evropskim i svetskim prvenstvima, kao i na Olimpijskim igrama
Највећe тренерскe успехе постиже с нашом најбољом атлетичарком Иваном Шпановић, која после удаје носи презиме Вулета

Karijera i trenerski uspesi Gorana Obradovića po pravilu se uvek dovode u vezu s našom najboljom atletičarkom Ivanom Španović, koja posle udaje nosi prezime Vuleta. Ali široj publici, posebno onoj mlađoj, nije poznato da je Obradović u sportu mnogo više od trenera svetske šampionke u skoku udalj i osvajačice medalja s najvećih svetskih takmičenja.

Oprobao se i sam u mladosti u različitim sportovima, bio je trener u više atletskih disciplina, ali i sportova koji nisu samo vezani za atletske stadione i dvorane.

Otac i majka našeg atletskog trenera rođeni su u Crnoj Gori. Došli su u Vojvodinu neposredno po završetku Drugog svetskog rata. Otac u Savino Selo, a majka u Crvenku. Goran je rođen u Novom Sadu. To mu je i danas mesto gde živi, radi i odakle odlazi na razne meridijane. U atletskim krugovima poznat je i po nadimku Čele.

– U drugom razredu osnovne škole bio sam zaljubljen u jednu devojčicu prezimena Četojević. Dugi niz godina nosio sam nadimak Četka, a novije generacije atletičara su to skratili na Čele – objašnjava Obradović.

Srednju elektrotehničku školu, smer elektromehaničar za električne mašine, završio je u Novom Sadu 1989. godine. Osim atletike, njegova druga ljubav je televizijska montaža. Pored brojnih sportskih obaveza ugrabio je priliku i da se oproba u ovoj profesiji, istina kratko. Na Radio televiziji Novi Sad radio je kao montažer u periodu od 1992. do 1993. godine.

Start u Atletskom klubu Vojvodine

Atletikom je počeo da se bavi početkom osamdesetih godina, u Atletskom klubu Vojvodina, kod trenera Ferenca Kamasija. Bio je generacija Dragutina Topića i takmičio se u skoku uvis.

– Počeo sam da se bavim atletskom disciplinom skok uvis još 1982. godine. Imao sam tu sreću da sam bio u generaciji najboljih skakača uvis na svetu u to vreme. Dragutin Topić postao je prvak sveta za juniore s novim svetskim rekordom, a bronzu s istog takmičenja osvojio je Stevan Zorić. Moj najveći uspeh u karijeri su dve srebrne medalje s prvenstava SFRJ 1991. i 1992. godine – kaže Obradović.

Sankcije devedesetih godina donele su probleme ne samo u vidu zabrane takmičenja naših sportista, već i u nedostatku novca i infrastrukture. Novi Sad do 2004. godine nije imao elementarnih uslova za trening i takmičenja.

– Umesto tartan staze imali smo šljaku, onu istu koju koriste teniseri, a u hali smo uglavnom igrali košarku. Bili smo prinuđeni da zimi boravimo u Budimpešti. Zbog malog budžeta, smešteni smo bili u stanovima umesto u hotelu – priseća se tih godina naš sagovornik.

Međutim, on kaže da su mu upravo te otežavajuće okolnosti pomogle:

– Zbog svih tih stvari koje su se dešavale, vrlo mlad naučio sam da improvizujem što će se kasnije ispostaviti kao jedan od ključnih faktora u radu s Ivanom – kaže Obradović.

Na sreću, danas je potpuno drugačija situacija. Novi Sad poseduje vrhunske uslove za sprint i skakačke discipline i tu smo postali ravnopravni sa svetom. Nažalost, zbog izgradnje tržnog centra „Promenada”, bacači su ostali bez terena na kome su sprovodili trenažni proces i takmičenja.

Dobio je mnoga priznanja za trenerski rad

Goran Obradović je prvu veliku medalju osvojio sa Stevanom Zorićem, skakačem uvis i to na Mediteranskim igrama u Bariju 1997. godine. Stevan je osvojio zlatnu medalju s novim rekordom Mediterana. Time je, naravno, mnogo obradovao i svog trenera, koji je u godinama koje su dolazile nastavio da niže uspehe. Sportisti koje je trenirao toliko puta su se peli na pobedničko postolje da je teško i izračunati tačan broj odličja, ali je reč o stotinama medalja s nacionalnih, balkanskih, mediteranskih, evropskih i svetskih prvenstava kao i s Olimpijskih igara. Ali ako gledamo Evropu, zbir osvojenih medalja je trenutno 16, uz četiri trofeja Dijamantske lige.

Osim atletike, Obradović se oprobao kao trener i u tenisu i u ski-skokovima. Pitamo ga da li je skakao ili se makar amaterski bavio nekim zimskim sportom?

– Kao kondicioni trener u tenisu radio sam 12 godina. Tenis je jedan od najkompleksnijih sportova. Zahteva eksplozivnu snagu, brzinu, izdržljivost, preciznost, visok nivo motoričke inteligencije, bezmalo sve mora da bude na visokom nivou. Ski-skokovi su moja velika ljubav. Nikada se nisam bavio tim sportom, ali mislim da bi se vrlo brzo uklopio u njihov sistem rada – odgovora Goran.

Mučili su ga i zdravstveni problemi u dva navrata i to štitasta žlezda, preciznije hipertireoza, koja je, kako je jednom u šali rekao, zaslužna za sportski izgled koji ima. Šalu na stranu, zbog tog oboljenja bio je u velikoj opasnosti, lečio se 2006. i 2017. godine, i uz dosta muke uspeo da rad tiroide dovede u normalu.

 Kako to po pravilu biva, u svakom uspehu svoje mesto ima i porodica. Mesto gde se uvek vraćate u sigurno gnezdo, i posle pobeda, neuspeha, priznanja i pehova. Supruga Dušanka je profesor engleskog jezika.

– Često mi pomaže u pripremi predavanja koje imam na engleskom jeziku. Ćerka Tamara je diplomirani marketing menadžer i radi u jednoj novosadskoj IT firmi, a Nataša je apsolvent na Filozofskom fakultetu i radi kao profesor engleskog u školi stranih jezika – kaže naš sagovornik.

Novi cilj – Olimpijada u Parizu

I Ivana Španović, sada Vuleta, stvorila je svoje porodično gnezdo nakon dugogodišnje veze, ali ostaje na zaletištu i dalje, a Obradović otkriva planove, makar one neposredne. Koliko s Ivanom još ostaje na takmičenjima?

– Dok god je Ivana zdrava i uživa u ovome što radi ja ću biti uz nju. Više ne pravimo dugoročne planove, ali jedno je sigurno: Ivana želi uspeh na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine – kaže na kraju našeg razgovora za „Magazin” Goran Obradović.

Saveti iz knjiga

Održavanje statusa u vrhu svetske atletike zahteva i praćenje najnovijih svetskih trendova u medicini, ishrani, kondicionim pripremama. Bez stručne literature nemoguće je pratiti najsavremenija saznanja iz oblasti sporta. Obradović kaže da od svih knjiga koje je pročitao iz te oblasti najviše mu se dopala „Osnove sportskog treninga” od Julijana Malacka. To je literatura s kojom je, kako kaže, proveo najviše vremena, jer daje temelje na kojima se kasnije gradi trenažni proces.

Za beletristiku ima sve manje vremena, a i priznaje da nije baš veliki ljubitelj čitanja generalno, ali zato obožava da pogleda dobar film, kako igrani, tako i dokumentarni.

Porodica, snažno uporište: sa suprugom Dušankom i ćerkama Natašom i Tamarom

Tesla kao inspiracija

Obradović nam je rekao da je još kao dečak imao veliko interesovanje za elektrotehniku, izume, obožavao je da čita sve o Tesli. Bio je okupiran interesovanjima te vrste, fascinirala ga je struja i elektronika, pa mu je otac, kada je imao samo 14 godina, obećao da će mu ako preskoči 174 centimetara kupiti kompjuter.

– Već na prvom takmičenju „preskočio” sam svoj prvi kompjuter, a ta ljubav traje i dan-danas. S radošću pratim tehnološki razvoj i trudim se da držim korak s njim – kaže naš sagovornik.

Svuda pođi u Dubai dođi

Dvadeset sedam godina putovanja, takmičenja i priprema, promena destinacija... Od tolikog sveta, šta je najdraže što ostaje u sećanju, čemu se raduje i ponovo vraća?

– Dva grada su me fascinirala. U Dubaiju se osećam kao da sam otišao u budućnost. Tamo možete videti sva tehnološka čuda ovog sveta. Jedan od gradova u kojima se najlepše osećam je Šangaj, jer me je oduvek fascinirala kultura Dalekog istoka.

Desetoboj najteži

Trenerskim poslom počeo da se bavi još davne 1995. godine. Tada je trenirao Stevana Zorića, prvaka Mediterana u skoku uvis, Đorđa Niketića, prvaka Balkana u skoku uvis, Marka Milinkova, prvaka Balkana u skoku udalj. Neposredno pre dolaska Ivane Španović u grupu trenirao je Mihaila Dudaša, bronzanog desetobojca sa svetskog juniorskog prvenstva, Igora Šarčevića, devetog desetobojca u Evropi, Dunju Spajić, srpsku reprezentativku u skoku uvis.

– Ako pogledamo druge sportove i njihove discipline, desetoboj je jedna od najtežih disciplina u svetu sporta. Gotovo ste ceo dan sa sportistima na treninzima. Na takmičenje se odlazi u osam časova ujutro, a povratak u hotel je u 22 sata i tako dva dana – kaže Obradović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.