Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ODLAZAK MILOVANA DANOJLIĆA (1937–2022)

Reči je merio kao čisto zlato

Ljubav prema životu me je izvela na put. Ona me je dovela do znanja i do istine, ona me i danas usmerava. A ideali se ne dobijaju na poklon, oni se postepeno otkrivaju i osvajaju, govorio je za naš list
(Фото А. Васиљевић)

Posle kraće bolesti preminuo je književnik i akademik, pesnik, esejista i prevodilac Milovan Danojlić (1937–2022), predsednik Srpske književne zadruge i član Krunskog saveta, nosilac Ordena Svetog Save i Ordena zasluga za narod. Iako je živeo između Francuske i Srbije, činilo se da je stalno ovde, sa svojim narodom, smatrao je da su emigranti najveće patriote, ali bio je od onih čija ljubav nije izražavana pukim pohvalama i veličanjem svoga roda, već je ta prisnost u stvari bila kreativna kritika.

Važan je za jedan narod intelektualac koji jasno izražava svoje stavove i time podseća na sva bolna mesta – zbog toga će nam akademik Danojlić najviše nedostajati. Govorio je da je otadžbina pre svega jedna duhovna projekcija, jedna univerzalna vrednost, a da čovek kao hrišćanin duguje poštovanje svakom narodu, svakom pojedincu. Rat, koji ukida takva merila, smatrao je najvećim zlom. U svojim „Pismima bez adrese” godinama je sistematično beležio zbivanja na dnevnom i svetskom nivou, ona koja su ga intrigirala, a u stvari ispisujući savremenu istoriju. Povodom svoje poslednje zbirke poezije „Ispovest na trgu”, objavljene o 130 godina Srpske književne zadruge, za „Politiku” je pre nekoliko meseci rekao:

– Potres je širi, Evropa je vulkanski krater; poljuljane su osnove društvenog ugovora na kojima počiva vladajući poredak. Pljačkaški pohodi kapitalizma više ne donose nekadašnje plodove, mašina nezadrživog progresa uveliko škripi. Komunistički opit je propao, a zastupnici liberalne demokratije nisu našli zamenu koja bi ublažila surovost konkurencije među zemljama, narodima, klasama i pojedincima. Snage koje su krotile i humanizovale bespoštedno nadmetanje – religija, obrazovanje, leve političke partije – potisnute su sa javne scene. Najgore ljudske osobine dolaze do nesmetanog izražaja. Kriza je, po klasičnom Marksovom obrascu, izbila još 2008. godine. Sve što su protiv nje izmislili bilo je štampanje milijardi dolara bez pokrića. Od onda se udar zataškava, a korona je dala mogućnost da se kriza zamaskira. Naposletku je morala potražiti uobičajeni lek: krenula je na Istok. Dobili smo ovo što gledamo, likovanje zla, mržnje, rugobe i smrti. Svaki rat je poraz negovane dobrote...

U mnogim tekstovima vraćao se na NATO bombardovanje SR Jugoslavije i na osiromašeni uranijum koji se tako primio, a u jednom od prethodnih intervjua za naš list napomenuo je:

– Bombardovanje iz proleća i leta 1999. godine otvorilo mi je oči za gnusobu sveta u kojem živimo. Rugobu sam i ranije osećao, ali sa razdaljine, krio sam je od sebe. Imperijalizam i kolonijalizam uzimao sam kao nešto što se dešavalo u prošlosti, na drugim kontinentima. Godine 1999, osvajačka neman dovukla se na Balkan. Bombe sa oslabljenim uranijumom uterale su mi pamet u glavu. Dužnost pisca jeste očuvanje i negovanje kolektivne memorije. Radim koliko mogu da se ne zaboravi.

Povodom knjige „Balada o siromaštvu”, nagrađene „Vitalom”, pre više od 20 godina, za „Politiku” je rekao:

– Ljubav prema životu me je izvela na put, ona me je dovela do znanja i do istine, ona me i danas usmerava. A ideali se ne dobijaju na poklon, oni se postepeno otkrivaju i osvajaju. U početku idemo za instinktom. U uslovima totalitarne vladavine, u kojima sam proveo glavninu života, instinkt me je odvraćao od učestvovanja u zlu i nasilju. Jedini ideal kojem sam se kasno i mučno počeo približavati bio je ideal slobode. Iz njega je proizašlo i sve ostalo u šta verujem (...) Obuzet sam istinom, a prva žrtva koju ozbiljan pisac prinosi na prazan list hartije jeste taština. Nisu važne moje traume, važno je njihovo okruženje. Tamo gde je ispovest najličnija, ona je, rekao bih, najmanje privatna. Priča je lična, a iskustvo u znatnoj meri, iskustvo plemena.

Danojlić je rođen u selu Ivanovci pod Rudnikom, a gimnaziju je učio u Ljigu i Beogradu, gde je i diplomirao na Grupi za romanistiku Filološkog fakulteta. Od 1975. godine živeo je između Srbije i Francuske. Tako je imao komparativnu svest, pratio je ovdašnji razvoj, svesno je upoređivao nas i Evropu. Na duhovit način je o tome govorio u delu „Dragi moj Petroviću”.

– Primećujem da je svake godine malo gore nego što je prethodne, barem u Beogradu. Jedva čekam da odem na selo, gde je vazduh, barem, i dalje čist. Tekuću politiku slabo pratim, ona je uglavnom u funkciji tuđinskih interesa, i zbog toga je nezanimljiva (…) Zdravo i normalno društvo se neprestano reformiše, prilagođava, popravlja i usavršava, a oni koji zapadnu u krizu, koji se nađu u ćorsokaku, posežu za čudotvornim receptima i hirurškim zahvatima. Reforma se kod nas svodi na zavođenje kapitalizma, koji i sam u svetu prolazi kroz krizu i zahteva ozbiljno preusmeravanje. I Francuska je, trenutno, u groznici reformisanja, zahvaćena masovnim štrajkovima… Ne znam kako će kod nas izgledati budućnost sa 40 odsto nezaposlenih, sa polupraznim selima, sa osiromašenim gradovima i vrtoglavo naraslim društvenim razlikama – pričao je pre skoro 20 godina Danojlić.

On je prve pesme objavio 1954. godine, a prvu knjigu „Urođenički psalmi” 1957. godine, da bi usledile pesničke knjige „Nedelja”, „Noćno proleće”, „Balade”, „Glasovi”, „Čistine”, „Grk u zatvoru” i brojne druge.

U životu i u svojim knjigama akademik Danojlić vraćao se selu. U delu „Velika pijaca” odao je priznanje srpskoj zemlji, seljaku i prirodi, bio je to njegov ekološki vapaj zbog svih vrsta zagađenja. Žalio je zbog toga što je 20. vek, kako je govorio, dokrajčio ruralnu civilizaciju. Akademik Matija Bećković je na Petrovdan ove godine, kada je Biblioteka u Ljigu nazvana po Milovanu Danojliću, istakao da će ova ustanova kulture s vremenom biti ponosna na svoje slavno ime, a dodao je i to da niko kao Danojlić nije video toliko sveta, a raskošnije opisao i više zapazio u lokvici kišnice na puteljku u Ivanovcima nego u svim rečnim slivovima, morima i jezerima.

– Ah, reči, reči… Valja ih poštovati, svaku bi trebalo odmeravati onako kao što trgovci mere čisto zlato, koristiti ih u isti mah smelo i uviđavno, ako želimo da o nama reknu nešto istinito – zapazio je Danojlić povodom jedne od svojih najtiražnijih knjiga „Muka s rečima”.

Pisao je i knjige pesama za decu: „Kako spavaju tramvaji”, „Furunica-jogunica”, „Kako živi poljski miš”; knjige proze: „Lirske rasprave”, „O ranom ustajanju”, „Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju”, „Zmijin svlak”, „Senke oko kuće”, „Brisani prostor”, i druge.

Danojlić je iza sebe ostavio i knjige ogleda poput „Naivna pesma”, i „Čišćenje alata”, a prevodio je Brodskog, Siorana, Aragona, Paunda, Jejtsa, Klodela, Šekspira i druge svetske pisce. Kako navodi Tanjug, Matija Bećković je ocenio da je Danojlić strane pisce „svojim ingenioznim prevodima upisao u srpske pisce”.

Danojlić je dobitnik mnogih priznanja među kojima su: Oktobarska nagrada grada Beograda, „Vitalova”, „Miloš Đurić” i „Desanka Maksimović”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lila
Neka pociva u miru.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.