Mali i veliki procenti

Nisam jedan od građana koji za sve živo okrivljuju vlast i predsednika države. Spadam u one koji podržavaju i imaju razumevanja za sve teškoće, koje su nas spopale sa svih strana.

Međutim, uviđam i nepravilnosti koje život znače, bodu mi oči i koje bi se možda mogle otkloniti.

Cene vrtoglavo rastu, naročito kad je reč o prehrambenim proizvodima, što nas građane, zaposlene i penzionere veoma pogađa. Rastu cene i u drugim zemljama Evrope, ali su primanja njihovih stanovnika pet do deset puta veća. Ne može se reći da su energenti, benzin i dizel najjeftiniji kod nas. Možda i jesu, ali je kupovna moć u drugim državama mnogo veća. Gde su problemi?

Preplavljeni smo procentima, poskupljenjima, inflacijom. Pomenuću samo cene nekoliko najpotrebnijih namirnica. Pre godinu dana litar zejtina je bio 100 dinara, sada je više od 200. Flaša od litar i po mleka koštala je oko 150 dinara, sada je 220. Krompir smo kupovali za 30 dinara, sada je 90. Jaja komad oko 12 dinara, sada 20. Tikva je bila 40 dinara kilo, a sada 100. Koliko procenata iznosi poskupljenje za godinu dana? Više od 100 odsto.

S druge strane, država nam daje povišice od osam do 12 odsto. Lepo, ali deset puta manje nego što su poskupljenja. Neko će reći: „Bolje išta, nego ništa”. Da, ali ovo „išta” ne može ni približno nadoknaditi surova poskupljenja. Ne automobila ili raznih mašina koje se reklamiraju sa TV ekrana. Nije nas za to briga. Važni su krompir, paradajz, jaja, mleko...

Mišo M. Mladenović
akademski slikar i pisac, Beograd