Мали и велики проценти

Нисам један од грађана који за све живо окривљују власт и председника државе. Спадам у оне који подржавају и имају разумевања за све тешкоће, које су нас спопале са свих страна.

Међутим, увиђам и неправилности које живот значе, боду ми очи и које би се можда могле отклонити.

Цене вртоглаво расту, нарочито кад је реч о прехрамбеним производима, што нас грађане, запослене и пензионере веома погађа. Расту цене и у другим земљама Европе, али су примања њихових становника пет до десет пута већа. Не може се рећи да су енергенти, бензин и дизел најјефтинији код нас. Можда и јесу, али је куповна моћ у другим државама много већа. Где су проблеми?

Преплављени смо процентима, поскупљењима, инфлацијом. Поменућу само цене неколико најпотребнијих намирница. Пре годину дана литар зејтина је био 100 динара, сада је више од 200. Флаша од литар и по млека коштала је око 150 динара, сада је 220. Кромпир смо куповали за 30 динара, сада је 90. Јаја комад око 12 динара, сада 20. Тиква је била 40 динара кило, а сада 100. Колико процената износи поскупљење за годину дана? Више од 100 одсто.

С друге стране, држава нам даје повишице од осам до 12 одсто. Лепо, али десет пута мање него што су поскупљења. Неко ће рећи: „Боље ишта, него ништа”. Да, али ово „ишта” не може ни приближно надокнадити сурова поскупљења. Не аутомобила или разних машина које се рекламирају са ТВ екрана. Није нас за то брига. Важни су кромпир, парадајз, јаја, млеко...

Мишо М. Младеновић
академски сликар и писац, Београд