Gvozdenom šipkom po kolenu suparnice

Sportski skandal koji je 1994. pored SAD dobro uzdrmao i ostatak planete jeste sukob klizačica Tonje Harding i Nensi Kerigan. Posle Superboula, finalne utakmice u američkom fudbalu, ovo je bio najgledaniji događaj na američkoj televiziji svih vremena. Potpuno neverovatno kako je Džef Điluli, suprug Hardingove, uspeo da ubedi ženu da odobri tako stupidan i naivan plan napada na glavnu suparnicu u američkoj reprezentaciji. Sedam dana uoči početka Zimskih olimpijskih igara u Lilehameru Điluli je sa trojicom pomagača gvozdenom šipkom posle treninga napao Keriganovu, nanevši joj ni malo bezazlene povrede kolena.

Ipak u Norveškom gradu nadmetale su se obe: Keriganova je osvojila srebrnu medalju, dok je Hardingova takmičenje završila na osmom mestu. Ubrzo je stigla i zaslužena kazna: Tonja je izopštena iz svetskog klizanja, morala je da na ime odštete plati 160.000 dolara i osuđena je na tri godine uslovno. Hardingova je kasnije radila sve i svašta. Razvela se od muža jer je on na internetu u promet pustio intimni film sa svih eksplicitnim detaljima vođenja ljubavi prve bračne noći. Već pet godina Hardingova (33 leta, 155 cm, 58 kg) pokušava da izgradi boksersku karijeru sa promenljivim uspehom – za poslednji meč dobila je 12.500 dolara.

Trenutna afera "broj jedan" u SAD  je skorašnje suđenje Majklu Viku, tamnoputom, sada već bivšem, kvoterbeku Atlante (klub je raskinuo desetogodišnji ugovor vredan 130.000.000 dolara), proglašenim krivim za organizaciju (i treniranje) borbi pasa, kao i za okrutnost prema životinjama. Po svemu sudeći Vik će biti retka istinska zvezda koja će osetiti život iza rešetaka.

U penziju je otišao i Beri Bonds, igrač bezbola koji je nedavno srušio rekord svih rekorda udarivši loptu palicom 756 puta, tako da ona odleti van domašaja odbrane protivnika (tzv. "houm ran"). Ta loptica je pre desetak dana prodata na aukciji za 752.467 dolara.

Ono o čemu se već više godina priča i što je podelilo Ameriku na za i protiv je da je Bonds do legende stigao koristeći steroide. Do 2002. godine MBL (Glavna bezbol liga) kao organizacija nije zabranjivala korišćenje steroida, hormona ljudskog rasta i još nekoliko desetina drugih  medikamenata slične namene.

I dok je malte ne i samo pominjanje imena ovih proizvoda, a o upotrebi i da ne govorimo, u svim sportskim federacijama, članicama Međunarodnog olimpijskog komiteta, dovodilo do strogih kazni, MBL je kao noj zabila glavu u pesak pretvarajući se da problem ne postoji.

Međunarodne norme šta je dozvoljeno a šta nije imale su određeni uticaj na MBL, ali odlučujući pritisak da se stvari pomere sa mrtve tačke predstavljao je unutrašnji raspored snaga u SAD. Poražavajući izveštaj da godišnje oko pola miliona američkih tinejdžera koristi steroide (1999. godine svaki 27 srednjoškolac uzimao je steroide, a 2003. svaki šesnaesti), kao i knjiga bivšeg istaknutog bezbolaša Hoze Konseka (tvrdi da su steroidi u devedesetim godinama bili nešto normalno kao "dobar dan" i da su se  konzumirali kao šoljice kafe) doprineli su da američki Kongres preuzme stvar u svoje ruke.

U dogovoru sa Udruženjem igrača MBL je ozvaničila kaznenu politiku do 2008. godine. Zabranjeno je korišćenje 45 vrsta steroida kao i hormona ljudskog rasta (HGH). Svaki igrač najmanje jedanput (neki mogu i više puta) biće testiran za vreme prvenstva. Kada  prvi put bude uhvaćen pauziraće 10 dana, drugi put 30, treći put 60, četvrti godinu dana (sve suspenzije podrazumevaju i stopiranje plate u tim periodima), a peti put kaznu će odmeriti komesar Lige.

Kao kada člana vlade pitate da li vlada dobro radi i njegov odgovor unapred znate, tako je čak 69 odsto MBL igrača  kazalo  da je sistem dobar i da su kazne i stroge i pravične. Ono što dodatno u ostatku sveta izazivalo i nevericu i podsmeh jeste činjenica da su u Ligi zabranjeni pištolji, ali da su puške ostale- u onome što se ne sme ni reči nije bilo o amfetaminima i stimulativnim sredstvima...

Mnogi globalni asovi isticani su na stub srama zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava. Među atletičarima najpoznatija "crna ovca" je Kanađanin Ben Džonson – oduzeto mu je zlato sa Olimpijade 1988. u Seulu i bio mu je poništen svetski rekord na 100 metara. "Big Ben" je nekoliko godina pokušavao ponovo da trči ali je zbog steroida doživotno diskvalifikovan 1993.

Doping je bio uzrok kazni i za četristometraša Amerikanca Bača Rejnoldsa (1990. na dve godine, anabolični steroidi), njegovog zemljaka, bacača kugle "Si Džej" Hantera, engleskog sprintera Linforda Kristija (dve godine 1999.), nemačku vladarku kratih staza Katarinu Krabe (četiri godine 1992.), itd, itd.