Snežnobeli ribolovac

Jedna od najlepših morskih ptica, bluna (Morus bassanus), najveći deo života provodi nadlećući vodena prostranstva. Primerci ove krilate lepotice mogu se videti iznad severnog Atlantika i voda Mediterana. Na kopno dolazi samo tokom sezone gnežđenja, kada se okupljaju u kolonijama, na liticama uz obalu. U Severnoj Americi, na teritoriji Kanade, postoji šest velikih kolonija, dok na istočnim obalama Atlantika ima tridesetak, počev od Norveške, preko Bretanje u Francuskoj, do severa Afrike.

Od ostalih morskih ptica bluna se razlikuje i izdaleka, zahvaljujući svojoj veličini i karakterističnom načinu lova. U potrazi za hranom – ribom i sipama, blune se okupljaju u velika jata, ponekad i od nekoliko stotina ptica. Kad se, sa visine od četrdesetak metara, brzinom koja dostiže i do stotinu kilometara na čas, stušte ka vodi kako bi ulovile plen, u stanju su da zarone dublje od drugih morskih ptica. Služeći se krilima i nogama na kojima imaju plovne kožice, spuštaju se na dubine veće od dvadeset metara.

(/slika2)Kada hrane nema dovoljno, blune obleću ribarske i turističke brodove ne bi li se domogle otpadaka bačenih sa palube. Tada se izbliza može videti kako izgledaju. Perje im je snežnobelo, samo su im pera na glavi i vratu žućkasta, a na krajevima krila crna. Oči i noge su im plavosive, iste boje kao i dug oštar kljun, prilagođen ribolovu. Odrasle ptice visoke su oko jedan metar i teške od dva i po do tri i po kilograma. Njihova raširena krila dostižu raspon od metar i osamdeset santimetara.

Blune leto provode iznad hladnih dubina okeana, dok se tokom zime sele u toplije krajeve. Prvi put se pare tek kada navrše pet do šest godina, a parovi koji se tada spare najčešće ostaju zajedno do smrti. Mesto za svijanje gnezda pronalazi mužjak i tresući glavom doziva ženku da mu se pridruži. Par se „pozdravlja” mašući krilima, kuckajući se kljunovima i klanjajući se jedno drugom. Na tlu ili na ispustu na steni mužjak podiže gomilu od travki, morske trave, perja i zemlje, slepljujući materijal sopstvenim izmetom. Par godinama koristi isto gnezdo, koje se vremenom, kako ga mužjak popravlja i dograđuje, pretvara u malu kulu.

Ženka godišnje snese samo jedno jaje, na kojem leži na smenu sa mužjakom. Posle šest sedmica iz njega će se ispiliti mladunče prekriveno braonkastim paperjem. O mladunčetu brinu oba roditelja, koja mu donose hranu sve dok ne poleti, za šta je potrebno čak tri meseca. Mlade blune razlikovaće se od odraslih sve dok i same ne postanu polno zrele – tek tada će izgubiti i poslednje tragove braonkastog perja i postati blistavobele.

D. D.