Снежнобели риболовац

Једна од најлепших морских птица, блуна (Morus bassanus), највећи део живота проводи надлећући водена пространства. Примерци ове крилате лепотице могу се видети изнад северног Атлантика и вода Медитерана. На копно долази само током сезоне гнежђења, када се окупљају у колонијама, на литицама уз обалу. У Северној Америци, на територији Канаде, постоји шест великих колонија, док на источним обалама Атлантика има тридесетак, почев од Норвешке, преко Бретање у Француској, до севера Африке.

Од осталих морских птица блуна се разликује и издалека, захваљујући својој величини и карактеристичном начину лова. У потрази за храном – рибом и сипама, блуне се окупљају у велика јата, понекад и од неколико стотина птица. Кад се, са висине од четрдесетак метара, брзином која достиже и до стотину километара на час, стуште ка води како би уловиле плен, у стању су да зароне дубље од других морских птица. Служећи се крилима и ногама на којима имају пловне кожице, спуштају се на дубине веће од двадесет метара.

(/slika2)Када хране нема довољно, блуне облећу рибарске и туристичке бродове не би ли се домогле отпадака бачених са палубе. Тада се изблиза може видети како изгледају. Перје им је снежнобело, само су им пера на глави и врату жућкаста, а на крајевима крила црна. Очи и ноге су им плавосиве, исте боје као и дуг оштар кљун, прилагођен риболову. Одрасле птице високе су око један метар и тешке од два и по до три и по килограма. Њихова раширена крила достижу распон од метар и осамдесет сантиметара.

Блуне лето проводе изнад хладних дубина океана, док се током зиме селе у топлије крајеве. Први пут се паре тек када наврше пет до шест година, а парови који се тада спаре најчешће остају заједно до смрти. Место за свијање гнезда проналази мужјак и тресући главом дозива женку да му се придружи. Пар се „поздравља” машући крилима, куцкајући се кљуновима и клањајући се једно другом. На тлу или на испусту на стени мужјак подиже гомилу од травки, морске траве, перја и земље, слепљујући материјал сопственим изметом. Пар годинама користи исто гнездо, које се временом, како га мужјак поправља и дограђује, претвара у малу кулу.

Женка годишње снесе само једно јаје, на којем лежи на смену са мужјаком. После шест седмица из њега ће се испилити младунче прекривено браонкастим паперјем. О младунчету брину оба родитеља, која му доносе храну све док не полети, за шта је потребно чак три месеца. Младе блуне разликоваће се од одраслих све док и саме не постану полно зреле – тек тада ће изгубити и последње трагове браонкастог перја и постати блиставобеле.

Д. Д.