Diplomata i u penziji

Kada smo ugovarali razgovor sa spoljnopolitičkim komentatorom Zoranom Milivojevićem, nije bilo lako uklopiti termin. Ne samo zbog utakmica Svetskog prvenstva koje pasionirano prati, već i zbog čestih poziva novinara koji traže komentare na aktuelne događaje:

non-pejper ponude, diplomatske inicijative s ove i s one strane Atlatnika, rat u Ukrajini, kosovski pregovori.

– Ima dosta ozbiljnih tema, ali i komentatora, tako da bi mogli da osnujemo i sindikat političkih analitičara – kaže u šali Zoran Milivojević.

Komentator aktuelnih događaja u svetu

Iako je u penziji sedam-osam godina, i dalje je vrlo aktivan, piše knjige u slobodno vreme, bavi se proučavanjem međunarodnih odnosa, ali trudi se i da se što češće viđa sa svojim prijateljima, ne samo diplomatama, već ljudima iz raznih struka, s drugovima iz mladosti, komšijama, pa i da s vremena na vreme odigra poneku partiju omiljenog pasijansa.

– Dok sam radio, meni je po propisima Ministarstva spoljnih poslova bilo zabranjeno da javno nastupam, ali sada u penziji koristim to svoje višedecenijsko iskustvo da dajem svoje osvrte na aktuelne događaje, isključivo iz domena spoljne politike. Specifično vreme i naša uloga dobija na značaju i nije slučajno što nas mediji često koriste i puštaju naše komentare – kaže Milivojević.

Pojavljivanje u medijima čini mu zadovoljstvo, ne samo što ga održava u mentalnoj kondiciji, već mu je i važno da ljudima koji ga slušaju i gledaju predoči istinu o položaju naše zemlje u ovom trenutku.

Teme su krajnje ozbiljne i od nas, političkih analitičara, nalažu da budemo ozbiljni i da predstavimo ljudima međunarodni položaj Srbije i međunarodne odnose onakvima kakvi oni jesu, jer od naroda zavisi budućnost zemlje i odbrana njenih nacionalnih interesa.

Zoran Milivojević rođen je u Beogradu, na Svetog Savu 1949. godine. Rano je izgubio oca, sa svega osam godina. Rastao je s majkom, koja ga je gajila i izdržavala sve do studija. Živeli su na Dorćolu, a oba roditelja bili su knjigovesci po profesiji. Na studijama radio je razne poslove da bi se izdržavao, raznosio je mleko, prodavao novine, radio fizičke poslove preko studentskih organizacija. Završio je Pravni fakultet, a posle odsluženja vojnog roka zaposlio se u fabrici „Beko” i ubrzo prešao u Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Posle magistarskog rada dobio je poziv od Izvršnog veća i zaposlio se u sektoru za spoljnu politiku gde je proveo 36 godina. U međuvremenu je i doktorirao, a povremeno predavao iz oblasti parlamentarne diplomatije i napisao udžbenik o ovoj temi.

Vreme od 1978. do 2014. proveo je kao karijerni diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova nekadašnje Jugoslavije i Republike Srbije na značajnim i najvišim dužnostima u zemlji i u inostranstvu: Belgiji, SAD, Francuskoj, Hrvatskoj. Između ostalih funkcija bio je i generalni konzul i šef misije pri Savetu Evrope u Strazburu, a karijeru je završio kao generalni konzul u Rijeci posle 40 godina radnog staža.

– Nisam u diplomatiju ušao po političkoj liniji, vezanoj za članstvo u nekoj političkoj stranci, nego kao činovnik, i s najmanje stepenice išao do najviše moguće i vršio poslove od pomoćnika atašea do atašea, od trećeg sekretara do načelnika, zamenika pomoćnika ministra, do najviših mogućih funkcija. Često se za nas diplomate kaže bivši, ne postoji bivši diplomata, to je zanimanje, profesija kao i svaka druga i zato se mora tretirati kao svaki zanat – kaže Milivojević.

U srećnom braku sa suprugom Milkom, koju svi u porodici zovi Mikica, ima dve ćerke, Kseniju i Jelenu, sina Andreja i sedmoro unučadi.

– Sva deca su mi uspešna, svi žive o svom trošku i spavaju u svojim krevetima. Imam i sjajne zetove i snaju te me je Bog zaista pogledao, u tom pogledu sam srećan čovek – kaže naš sagovornik, čija je starija ćerka ambasador u Holandiji.

Diplomatija je u Srbiji imala svoje slavne predstavnike, pa Milivojević u prvi plan ističe nobelovca Ivu Andrića, koga je rat zatekao u Berlinu, velike pesnike Milana Rakića i Jovana Dučića. Podseća na period nesvrstanih, posebno na 1961. godinu, tada je u Beogradu održana Prva konferencija nesvrstanih, Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu, a Jugoslavija je bila kandidat za stalnog člana Saveta bezbednosti OUN.

Milivojević nadoknađuje ono što nije mogao da ispolji i da se ostvari dok je bio zauzet diplomatskim obavezama. Član je Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta, predaje na Diplomatskoj akademiji, potpredsednik je Društva srpsko-francuskog prijateljstva.

– Ja sam i navijač Crvene zvezde i cela moja porodica, moji unuci već imaju članske karte, redovno odlazimo na utakmice – kaže Zoran Milivojević.

Zaljubljenik u Hilandar

Kao veliki ljubitelj Hilandara i svetosavlja, sa svojih desetak prijatelja i sa sinom, već šesnaest godina odlazi u proleće u Hilandar i na Svetu Goru, a u organizaciji pomaže im i Vladan Seferović, šef kancelarije i Zadužbine Hilandara u Beogradu. Zahvaljujući njemu svi u grupi su „apsolvirali” istoriju Atosa.

Milivojević je i u Beogradu tokom godine vrlo aktivan, petkom i nedeljom viđa se s prijateljima, i to redovno, u dogovoreno vreme. Toliko su se, kaže, ustalili da ako neko slučajno ne dođe, odmah se raspituju da se nije razboleo. Još kad ovim aktivnostima dodamo i pasiju prema pasijansu, malo vremena ostaje, pa se za Milivojevića može reći i da je penzioner koji nema vremena za gubljenje, svaki dan je dobro isplaniran i ispunjen radom i zadovoljstvima. A to bismo mogli nazvati i umetnošću življenja, ali i disciplinom i organizacijom kojom ga je naučila profesija karijernog diplomate.

Dorćolac

Milivojević je rođeni Beograđanin, život je proveo delom u inostranstvu, delom na Dorćolu, u blizini nekoliko ulica: Dobračine, Kralja Petra, Dubrovačke... Spojio je, kako kaže, gornji i donji Dorćol, tako da je živeo i u „krugu dvojke”, ali i izvan njega.

Milivojevići su iz Bajine Bašte, a od starina iz okoline Boke kotorske, rasuti po celoj bivšoj Jugoslaviji. Zoranova majka je iz okoline Beograda, iz Vranića, jedan zet je iz Vranja, drugi iz Pirota, a snaha iz Zvečana. Cela Srbija u jednom.

Ali nešto možda još važnije jeste da su svi zvezdaši.

– Nema nesporazuma što se toga tiče, kao porodica smo jedinstveni, i zetovi i moj sin i moji unuci – kaže Zoran Milivojević.