Po nevestu u zavičaj

Skoplje – Pece Siljanovski iz Brizbejna u Australiji je doputovao u Bitolj, rodni grad svog dede i imenjaka Peceta, predratnog gastarbajtera, s namerom da se oženi. Ovo je treće leto koje tridesetogodišnji monter provodi u zavičaju ne bi li „naleteo” na devojku koja bi bila po njegovoj meri: „lepuškasta, crnka iz siromašne porodice”.

On je jedan od stotinu momaka stasalih za ženidbu, koji svakog leta pohrle u zavičaj sa istom namerom. U tuđini, tamo gde žive kao potomci makedonskih iseljenika i novijih gastarbajtera, teško se nalazi životna saputnica koja bi odgovarala „modelu” po kome je stopanka (domaćica), pokorna kao što su njihove babe i majke bile njihovim dedovima i očevima.

Blagojče Popovski iz okoline Resena je „veteran” u traženju devojke. On punih osam godina, tokom godišnjeg odmora, dolazi iz Nemačke i u Makedoniju obilazi sabore i litija . U potrazi za Makedonkom za ženidbu, zdušno mu pomažu roditelji i rodbina koja ovde živi. Njegov otac Pece na tu temu ima ceo „roman” i bez ustezanja priča o običaju koji nije tipičan samo za makedonske iseljenike. Pripoveda da Makedonci retko sklapaju brakove sa strankinjama u zemljama u kojima su rođeni kao deca gastarbajtera. „Znam nekoliko slučajeva u kojima su loše završili brakovi naših ljudi sa Nemicama”, priča Pece i dodaje kako one imaju druge navike i prohteve i kad prođe ljubav, brak se pretvara u nadmudrivanje supružnika koje uglavnom završava na štetu našeg čoveka.

Njegovo mišljenje deli i Sime Popovski iz resenskog sela Ljubojna koji je oba sina, rođena u Švedskoj, oženio u rodnom kraju. „Šveđanke su za brak zainteresovane samo da bi dobile dete, a posle toga počnu da teraju po svome a to se ne uklapa u shvatanje bračne zajednice na makedonski način. Ja znam tri slučaja u kojima su naši Balkanci, dva Srbina i jedan Makedonac čak završili u zatvoru jer su ih tužile njihove supruge, zbog „ugrožavanja lične slobode”.

U resenskom selu Brajčinu 8. avgusta se održava najveći susret iseljenika u Makedoniji. Pred zadružnim domom sela, čuvenom po procvatu seoskog turizma, okupi se nekoliko hiljada ljudi, mahom iseljenika. Stariji dođu da se vide sa rođacima i drugovima iz detinjstva, a mladi s ciljem da sklope poznanstvo i sklope bračni ugovor.

U Brajčino smo doputovali sa Skopljancem Lazom Jovanovskim, kojeg je u goste pozvao Borče Karevski, školski drug nastanjen u Australiji. Dok smo obilazili selo i razgledali stare kamene kuće sa lepo uređenim dvorištima, nije se mogla naslutiti večernja fešta, čuveni Brajčinski iseljenički susreti.

S prvim mrakom oglasila se glasna muzika, a zatim je iz svih sokaka potekla reka ljudi. Star i mladi hrlili su ka zadružnom domu u čijem se prostranom dvorištu razvilo čuveno makedonsko oro. Na klupama kojima je uokviren prostor za igru sedeli su stariji i posmatrali nadigravanje mladeži.

Naš domaćin nam skreće pažnju na raspored igrača u kolu u kojem i započinje prvi kontakt sa potencijalnim bračnim partnerom. Iz prethodnih razgovora sa nekim od učesnika u Brajčinskim susretima saznali smo da su sve neophodne predradnje završene prethodno i da se u kolu jedan do drugog hvataju potencijalni mladenci.

Zanimljivo je da mladoženje u zavičaju traže i devojke čiji su roditelji Makedonci, a koje su odlučile da budućeg životnog saputnika nađu među sunarodnicima u Makedoniji. Igranka se protegla do duboko u noć, a po igračima se moglo zaključiti da su neki parovi prebrodili početnu tremu.

Napustili smo Brajčino probijajući se kroz gomilu gastarbajtera, koji su razgovarali na makedonskom začinjenom rečima i sa naglaskom svih stranih jezika.

Nije nikakvo iznenađenje da se dva dana posle poznanstva dogovori svadba, a za buduće mladu ili mladoženju na brzinu pripremaju putne isprave i papiri za neku od zemalja u kojoj živi njihov budući životni saputnik.