Prevara postaje standard međunarodnih odnosa

Misao Julija Cezara „plašim se Danajaca i kad darove nose” mogla bi da se odnosi i na ponašanje zapadnih diplomata. Međunarodne sporazume u čijim pisanju su učestvovali ili su bili garant njihovog sprovođenja poštuju samo dok se sa svečanosti potpisivanja dokumenata ne ugase televizijske kamere.

Tek posle više godina, kada već penzionisani političari napišu svoje memoare ili daju intervjue, saznajemo da nikada nisu ni imali nameru da u život sprovedu sve što je potpisano. Deluje porazno kada kancelarka Angela Merkel kaže da su Minskim sporazumima samo kupovali vreme da se Ukrajina naoruža.

Zapad insistira da se potpisano sprovede u delo samo ukoliko je to posle nekoliko godina u njihovom nacionalnim interesu. Ako se pak kosi s njihovim državnim projektima, onda su Povelja UN, ali i drugi sporazumi samo bezvredan papir koji nikoga ne obavezuje. I to nisu rekli nezvanični diplomatski krugovi, već bivši i sadašnji nemački politički akteri, pre svih Angela Merkel i Analena Berbok, koja je „zaboravila” na obavezu povratka dela srpskih snaga bezbednosti na Kosmet, što je propisano Rezolucijom 1244.

Sa Merkelovom je skoro deceniju sarađivao Aleksandar Vučić, prvo kao premijer, a kasnije i kao predsednik Srbije. „Ova izjava je nešto što dramatično menja stvari, posebno u političkom smislu. To je jasan signal kome ne smete da verujete. Sad je pitanje dokle mi kao mali možemo, ako su mogli da se tako igraju s Rusijom, da je obmanjuju dok se ne naoružaju i spreme da je poraze”, kaže predsednik Vučić. Podsetio je i na izjavu Petra Porošenka da Kijev nije nikada hteo da ispuni sporazume iz Minska, što mnogo menja činjenice i odnose u tome šta se dešavalo od 2014. naovamo.

Došlo je vreme kada se Zapadu ne može verovati. Ako namerno krše međunarodne sporazume, „zaboravljaju” na rezolucije UN, na čemu se onda temelji međunarodno pravo? Ako dokumenti na kojima se temelji međunarodno javno pravo nisu garancija, onda je opravdano pitanje da li živimo u postdemokratskom svetu. Uprkos brojnim parolama i pozivanju na neke vrednosti, to jednostavno nije demokratija već varvarstvo praćeno arogancijom i silom. „Kažite mi koji dokument hoćete da poštujemo i mi ćemo da ga poštujemo. Ne morate sve, evo švedski sto. Hoćete Kumanovski sporazum, Povelju UN, Rezoluciju 1244, Briselski sporazum ili Vašingtonski sporazum? Ali nemojte da nam kažete da nijedan od tih pet ne želite da poštujete. Ni Priština, ni oni koji joj pomažu. Kažite više šta hoćete od ove zemlje”, upitao je Vučić na konferenciji za novinare u Predsedništvu pre dva dana.

Odgovor na to pitanje nismo dobili, ali je zato ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok prva prokomentarisala najavu da će Beograd na osnovu Rezolucije 1244 tražiti da se na KiM vrati hiljadu srpskih vojnika. Ostaje nejasno kako je šefica nemačke diplomatije mogla da komentariše nešto što tek treba da se dogodi i šta Nemačka ima da se pita o nečemu o čemu odlučuju Kfor i SB UN. Premijerka Srbije Ana Brnabić na svom tviter nalogu objavila je saopštenje ministara inostranih poslova zemalja G-7 od 14. maja 2022. u kome se navodi da je u rešavanju svakog problema ili krize u svetu (Libija, Sirija, Jemen, Somalija itd.) neophodno striktno sprovođenje odgovarajućih rezolucija Saveta bezbednosti UN.

„Sada iznenađujuće. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke eksplicitno poručuje da Rezoluciju 1244 – kojom je predviđeno da Srbija ima pravo da traži povratak određenog broja svojih bezbednosnih snaga na Kosovo* – treba ignorisati jer je ’neprihvatljivo’. Što se tiče međunarodnog prava i stabilnosti, na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koja rezolucija SB UN se mora poštovati, a koje se moraju zanemariti? Na primer, u slučaju Libije, Rezolucija 2571 se mora poštovati, ali u slučaju Srbije, Rezolucija 1244 mora se ignorisati? Ovo je zapanjujući nivo apsurda. Mi ne bismo imali ništa protiv da vidimo poštovanje međunarodnog prava, Povelje UN, SB UN...”, napisala je predsednica vlade.

I šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže da mu je koleginica Berbok rekla da nijedan premijer Kosova neće prihvatiti ZSO i kaže da je ona slična Kurtiju. „Pa mi znamo da su oni protiv svega toga. Ali ona treba da bude svesna da je bivša kancelarka Angela Merkel podržala formiranje ZSO i mora da bude svesna da ne može da kaže da treba da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali ne i Srbije.

Mora da bude svesna da to što priča proizvodi posledice. Očigledno je da su oni kreatori kosovske nezavisnosti i da svi koji su kreirali kosovsku nezavisnost i teško mogu da prihvate da će oni sada morati da osuđuju poteze Prištine”, kaže Dačić.

Kaže da oni na Zapadu nemaju pravo da negiraju pravo na formiranje ZSO i da je sramotno to što su rekli i dodaje da predsednik Vučić, premijerka Brnabić i on to stalno slušaju.

„Pa što ste mi predlagali i terali da potpišem Briselski sporazum? Kako vas nije sramota. Mogu da se prave blesavi jer su velike sile. Njima niko ne brani da se tako ponašaju. Ljudi treba da znaju da se nalazimo u okruženju koje je stvorilo jednu takvu tvorevinu kao što su prištinske vlasti i da bi teško bilo da kažu da se oni ne pridržavaju potpisa”, navodi Dačić.

Na pitanje šta bi onda trebalo da poštujemo ako ne međunarodne sporazume i rezolucije, Ivica Dačić odgovara: „Nije ona jedina. Ona kaže da treba ignorisati Rezoluciju 1244. Pa šta treba da poštujemo po njenom mišljenju, ako to nisu rezolucija, Briselski i Vašingtonski sporazum? Valjda će odgovor na to pitanje da kaže Kurti. Znate, kaže mi kanadska ministarka spoljnih poslova ’pustite Kosovo, važna je Ukrajina’. Ne pada mi na pamet da pustim Kosovo koje je za mene najvažnije pitanje, a slažem se da mora da se vodi računa i o Ukrajini”, navodi Dačić.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da kada se pogleda izjava Merkelove, može da se vidi i praksa. Za „Politiku” kaže da nije reč samo o Minskom sporazumu, nego su tu i svi sporazumi koji se tiču Srbije. Podseća da prvo gde međunarodno pravo nije poštovano jeste NATO agresija 1999. protiv SR Jugoslavije.

„Očigledno je da se ono što je obavezujuće, a to su rezolucije SB UN i Povelja UN, ne poštuje i Zapad je to prekršio ne samo kada smo mi u pitanju već i kada je intervencija u Avganistanu i Iraku sa onim lažnim dokazima i izigravanjem međunarodnog prava. Jasno je da se Zapad, koji ima aktivno učešće u postizanju nekih sporazuma, ne može smatrati iskrenim partnerom i da se sve radi u duhu dobrih odnosa i onoga što nalaže sporazumevanje i dogovaranje”, kaže Milivojević.

Dodaje da je problematično što Kurti ne poštuje nijedan sporazum, ali da je još veći problem što to ne radi ni EU iako je tamo i njihov potpis. To dovoljno govori u prilog tome da sporazumevanje i dogovaranje nikoga ne obavezuje, već je bitan isključivo politički interes. „U trenutku kada on nadvlada, onda je on stariji od svih ugovora, ali i obaveza koji proizilaze iz sporazuma.

Naravno da im se ne može verovati. Interesantna je izjava ministarke Berbok koja kaže da je neprihvatljivo pozivanje na Rezoluciju 1244. Imajući u vidu da se radi o državi koja pretenduje na stalno članstvo u SB UN i da bi za sve članice Povelja UN morala da bude obavezujuća, samim tim su i sve rezolucije SB obavezujuće. Jedini koji može da dovede u pitanje bilo koju rezoluciju je isti taj Savet bezbednosti i niko drugi”, ističe Zoran Milivojević.

Dragomir Anđelković: Ovo je postdemokratsko doba, Zapad se ponaša kao totalitarne države

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da ništa više ne možemo da verujemo vodećim zapadnim državama koje su potpuno urušile svoj kredibilitet. Za naš list kaže da se pokazalo da varaju i Srbiju i mnogo veće igrače od nas, što se vidi na primeru Rusije.

„U takvim okolnostima svet ponovo funkcioniše kao u stara vremena, koliko snage toliko i mogućnosti. Mi smo mali, ali ipak, imamo takav geopolitički položaj da smo nekome bitni. Moramo mnogo više da razvijamo odnose s Kinom i Rusijom i ostalim zemljama koje su na pozicijama našeg teritorijalnog integriteta. Sa zapadom ne treba da se svađamo, ali ne treba ni više popuštamo”, kaže Anđelković.

Navodi da je Zapad prevazišao svoju demokratsku tradiciju i da je ovo postdemokratsko doba. Podseća da je do Drugog svetskog rata postojala praksa da demokratske zemlje poštuju ugovore, što nije bio slučaj s nacističkom Nemačkom i komunističkim SSSR-om. „Sada imamo Zapad koji se ponaša kao nekada totalitarne države. To je jedna vrsta demokratske degradacije”, zaključuje Anđelković.