Đavolski lepa kamena varoš

U nedrima Radan planine, na oko 700 metara nadmorske visine, u ataru sela Đake, 27 kilometara od Kuršumlije, nalazi se jedan od najneobičnijih prirodnih fenomena erozivnog porekla u svetu – Đavolja varoš. Meštani i čobani okolnih sela su godinama izbegavali da zalaze u ovaj "grad" verujući da je carstvo nečastivog. Danas ga dnevno  pohodi u proseku oko 50 posetilaca, vikendom četiri puta više.

Čudo prirode

Đavolja varoš je 1995. godine uredbom Vlade Republike Srbije proglašena za spomenik prirode prve kategorije, čuli smo od Radovana Raičevića, generalnog direktora AD "Planinka", koje ju je zajedno sa Turističkom organizacijom opštine Kuršumlija i uz podršku Turističke organizacije Srbije i Ministarstva za dijasporu  i nominovalo za jedno od sedam svetskih čuda prirode.

Kako kamena varoš izaziva sve veće interesovanje, čini se sve da joj se omogući lakši pristup. Napravljeni su i vidikovci, dovedena struja da se osvetle  kamene kule i staza kroz šumu. Sada su moguće i noćne posete do ovog spomenika prirode, koji je 2002. godine upisan na preliminarnu listu Srbije za svetsku baštinu Uneska.

Do Đavolje varoši se od Prolom banje pešice stiže za sat vremena. Kolima ili autobusom je malo teže, s obzirom na devet kilometara jako lošeg puta koji se kod motela "Rudare" odvaja od magistralnog puta Niš–Priština. Do same varoši preostaje još 15 minuta hoda stazom uz Đački potok. Na izlasku iz šume otvara se prosto nestvaran prizor – pogled na 202 figure različitih oblika, visine od dva do 20 metara.

– Zemljane kule se obrazuju, rastu, menjaju, postepeno nestaju i nanovo stvaraju. Kiša rastvara i odnosi rastresitu podlogu zemljišta pa se sve više uvlače u unutrašnjost brda na kome se nalaze. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova teških sto i više kilograma biva zaštićen od spiranja, tako da traju decenijama – objašnjava Radovan Tanasković direktor Turističke organizacije Kuršumlija.

U Evropi ima sličnih pojava na Alpima i u Francuskoj, a u SAD je poznata "Bašta bogova". Međutim, kule u Đavoljoj varoši, koje se nalaze u jarugama podeljenim uskim vododelnicama, brojnije su, većih dimenzija i postojanije.

Profesor dr Radenko Lazarević je, istražujući ovaj fenomen prirode, jarugu na desnoj strani lokaliteta nazvao Đavoljom po izvoru Đavolje vode, a onu na istočnom delu Paklenom (po jako izraženoj eroziji).

Okamenjeni svatovi

Raspored figura, temelji crkve, stotinak metara niže od varoši, i izvor s vodom crvene boje rasplamsavaju maštu.

Najčešće se pominje legenda o sukobljenim svatovima koji su, po nagovoru đavola, venčali brata i sestru. Bog se naljutio, crkvu porušio, a svatove pretvorio u kamen i zemlju. Gorke suze majke mladenaca otada otiču kroz Crveno vrelo, objašnjava Rodoljub Gligorijević, autor monografije "Đavolja lepota prirode".