Prepreke na putu promene

Većina ljudi ponekad oseti nezadovoljstvo u svom životu ili se oseća neuspešnim. Kod nekih to je prolazna pojava, a kod drugih se pojavljuje bazično nezadovoljstvo samim sobom, a nije psihopatološke prirode. Takve osobe posao doživljavaju kao naporan i možda bez perspektive, ljude iz svoje najbliže okoline kao opterećujuće... Danas se ubrzano živi, bombardovani raznim informacijama stalno se poredimo s drugima, odgajanje dece je zahtevan posao, penzionerski dani čine ljude usamljenim... U takvim okolnostima mnogi se pitaju šta je smisao.

Uzroci nezadovoljstva su različiti. Javljaju se često kao posledica trenutnog raspoloženja, monotonog posla i života, umora ili stresa. I u takvim situacijama mnogi požele da nešto promene.

Uz malo razmišljanja, promenu stava i drugačiju organizaciju vremena svako može da napravi male promene. One će biti dovoljne da se nastavi u prilagođenom ritmu i u skladu s našim ciljevima, idejama i okolnostima koje ne mogu da se promene, a opet smanjiće nezadovoljstvo i pritisak.

Nova životna avantura

Međutim, veliki deo ljudi uviđa da neke stvari mora da promeni radikalno, jer se oseća loše, nedostaje im smisao i ne nalaze zadovoljstvo u svom svakodnevnom funkcionisanju. Te promene odnose se na stil života, odnos prema sadašnjem poslovnom, privatnom i porodičnom okruženju. One traže i redefinisanje ili stvaranje novih životnih ciljeva i odgovor na pitanje: kako želim da provedem sledećih pet, deset ili više godina.

Kada redefinišemo ciljeve ili napravimo nove, videćemo da ne ide sve tako glatko kako smo zamislili na početku. Mnogi faktori utiču na to da počnemo drugačije da se ponašamo, usvajamo nove navike i uopšte da krenemo u novu životnu avanturu, s novim ili prilagođenim ciljevima.

Kao prvo, potrebno je da izađemo iz naše uobičajene rutine ili zone udobnosti. Ta naša zona komfora nije nešto što podrazumeva život u kome je sve sređeno bez materijalnih trzavica. Naprotiv, to od nas zahteva napor da promenimo uobičajeni ritam u okruženju koje poznajemo i koji ne bismo, ali moramo da promenimo. To zahteva volju i istrajnost, odricanje od mnogih stvari, više razmišljanja i stvaranje novih navika. Možda zvuči kao floskula, ali da bismo nešto promenili, moramo da počnemo da menjamo sebe i svoje navike. Mnogi to ne žele, ali onda sve ostaje manje-više isto. Sve što želimo da promenimo ostaje san koji se nikada neće ispuniti.

Druga prepreka na koju nailazimo jeste naučena bespomoćnost, jedan jako moćan psihološki mehanizam, koji se u ovom slučaju pojavljuje, odnosno kad želimo nešto da menjamo ili da se više potrudimo oko nečega. To sprečava ljude da budu uspešni u bilo kom poslu, pa se neretko zaustave negde na sredini. Osoba obično navodi različita opravdanja – od lošeg odnosa s roditeljima, preko zlonamernih ljudskih naravi, poslovne politike firme ili institucije u kojoj radi, do krizne situacije u zemlji ili svetu. Uvek se nalaze opravdanja za ono što je teško.

Trud i volja umesto prečica

U krajnjem ishodu stalno se traže prečice, laka rešenja, ostvarenje cilja uz što manje napora. To je ponekad zaista i moguće, mada je takav ishod ili rezultat puke sreće ili proizvod dužeg razmišljanja i planiranja. Tako je ovo samo naizgled lako rešenje. Treba biti svestan da je za ostvarenje cilja i prevazilaženje nezadovoljstva potrebna posvećenost i veliki trud, od koga mnogi brzo odustanu. Potrebna je konstantnost uprkos mnogim promašajima, iako bez povremenih grešaka ne možemo napredovati. I kada formiramo nove navike, moramo ih brižno održavati da se ne bismo vratili starim rutinama.

Navedene prepreke se prevazilaze uz volju, tako da kada se malo uhodamo promena postaje vidljiva. To je dodatni motiv da se na novom putu promena istraje, a kada uvidimo za šta smo sposobni i ciljeve možemo da podignemo na višu lestvicu.