Oprez, deca na putu

Zbog slabije procene od odraslih, konstitucije i niskog rasta, kao i usled manje pažljivosti, deca su najugroženija kategorija u saobraćaju, napominju u policiji. Greške koje mališani prave u saobraćaju uslovljene su ograničenim sposobnostima primanja više informacija odjednom, nemogućnošću da procene brzinu i udaljenost vozila, nerazumevanjem saobraćajnih znakova i semafora, kao i precenjivanjem svojih sposobnosti prilikom pretrčavanja ulice.

Na ponašanje dece u saobraćaju, koje je često nepredvidivo, utiče to što su oni veoma osetljivi na događaje u porodici i školi pa im to znatno umanjuje pažnju na vozila i način prelaska preko ulice ili kretanja po njoj. Po izlasku iz škole oni neoprezno trče, a često se međusobno takmiče ko će brže pretrčati ulicu ispred vozila.

Zbog toga, mališani u većini slučajeva stradaju kao pešaci, ali i kao putnici u vozilima ili u toku vožnje biciklom. Prema podacima MUP-a Srbije, od početka ove godine poginulo je 21 dete, a povređeno 1.129 u Srbiji.

– Deca najčešće stradaju zbog grešaka odraslih, u slučajevima kada su izazivači saobraćajnih nezgoda kao pešaci, a retki su primeri da ukradu vozilo i naprave nezgodu kao što se pre manje od mesec dana dogodilo mališanima koji su pobegli sa dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj i izazvali udes na Zrenjaninskom putu – navode u policiji.

Naši sagovornici u policiji kažu da se bezbednosna situacija dece u saobraćaju, poslednjih nekoliko godina, donekle ipak popravila. Do 2000. godine u saobraćaju je godišnje stradalo više od 50 dece. Samo 1992. poginulo je 192 mališana. U proteklih osam godina registrovano je oko 40 smrtno nastradale dece godišnje. Prema podacima Uprave saobraćajne policije, u Beogradu je prošle godine do letnjeg perioda poginulo šestoro dece, a od početka godine njih dvoje.

Analiza bezbednosne situacije dece u saobraćaju pokazala je da su mališani najugroženiji na području Smedereva, gde je od početka ove godine poginulo petoro dece, ali i u Šapcu, gde je poginulo dvoje. Nepovoljnije stanje bezbednosti dece kad je reč o broju povređenih registrovano je u Prokuplju, Boru, Kikindi, Zrenjaninu i Čačku.

Najčešći načini povređivanja dece u saobraćaju su pri prolasku na kolovoz između parkiranih automobila, gde ih vozači obično ne primete, a često se povređuju u nezgodama kao vozači skutera.

Kada je reč o bezbednosti dece u saobraćaju u Beogradu, analiza je pokazala da su mališani do 2003. godine, kada je formirana gradska Komisija za bezbednost saobraćaja i započelo se sa nizom akcija i edukativnih programa svih nadležnih službi na tom polju, bili višestruko ugroženiji od vršnjaka u zemljama Evropske unije.

– Jedan od problema je bio taj što je u tom periodu pre 2003. godine u glavnom gradu bilo čak 37 crnih tačaka, na kojima se dešavalo oko 50 odsto saobraćajnih nezgoda. Pored toga deca, kojoj je saobraćaj jedno od najznačajnijih i najtežih iskustava u životu, jednostavno nisu naučena da se ponašaju bezbedno – napominju stručnjaci. 

U 70 odsto slučajeva mališani stradaju van pešačkog prelaza.

Svakako najbolji primer zaštite dece predstavlja praksa Saobraćajno-školskog centra u Pirotu, koji postoji već 22 godine, a gde predškolska i školska deca iz svih pirotskih osnovnih škola stiču osnovna znanja iz bezbednosti u saobraćaju. Već dugi niz godina nijedno dete u tom gradu nije nastradalo, a prema podacima Uprave saobraćajne policije od početka ove godine u udesima je povređeno 17 dece, dok smrtno stradalih nema.

U Upravi saobraćajne policije Srbije podsećaju da se prošle godine dogodilo ukupno 70.735 nezgoda u kojima su poginule 962 osobe, od kojih je 31 dete. U ovim nesrećama povređen je 22.201 građanin, a među njima je bilo 1.909 dece.

Velika pažnja bezbednosti dece u saobraćaju posvećena je u novom Nacrtu zakona o bezbednosti saobraćaja, koji bi trebalo da utiče i na unapređenje saobraćajne kulture, koja je kod nas već duže vreme na niskom nivou. Ovim zakonom se predviđa, između ostalog, da osobi koja bude napravila prekršaj u prisustvu deteta sledi duplo veća kazna od predviđene. Na primer, ukoliko roditelj prevede dete preko pešačkog prelaza a upaljeno je crveno svetlo na semaforu, to će se tretirati kao vid maltretiranja i biće pokrenut postupak za oduzimanje starateljstva.

Jer upravo nedovoljna zrelost dece i njihovo skromno životno i saobraćajno iskustvo koje je još „začinjeno” lošim primerom roditelja dovodi do toga da su oni jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju.