Pekarima nije baš lako

Povod mog javljanja je dopis „Kolika je zarada pekara”, objavljen 12. decembra u rubrici Među nama. Autor ovog teksta žali se na zaradu pekara u već poznatom maniru zaostalom iz prethodnog vremena. Naime, među građanima još prevladava mišljenje da država treba da određuje cene proizvoda i usluga kao nekad, a ne tržište. To ponekad jeste potrebno, kad jedna kompanija ima monopol, kao npr. EPS, „Srbijagas” ili lokalna komunalna preduzeća.

Za pekare to ne važi. U toj grani je konkurencija velika – pekare postoje na svakom ćošku. Poznajem neke pekare i ne bih rekao da im je zarada velika i život lak. Dodatni je problem što, ako vam ne odgovara cena struje ili gasa, ne možete sami da ih proizvedete ili nabavite. Autor u svom dopisu navodi cene smrznutog peciva i veliku razliku u krajnjoj ceni u pekari. Da li neko njemu brani da kupi to smrznuto pecivo i sam ga pripremi? Kada bi to radio, video bi da mu računica nije baš tačna. Treba vremena, truda i planiranja da bi se to ostvarilo. Dalje, cene smrznutog testa su verovatno na veliko. Da li bi kupio 10 kilograma žu-žu peciva odjednom? Treba i prati sudove, itd.

Što se tiče kvaliteta pekarskih proizvoda, postoje standardi i inspekcija koja bi trebalo da ih kontroliše. A ako to ne rade, nije problem u pekarima, nego u inspekciji.

Duško Radičević,
Valjevo