Пекарима није баш лако

Повод мог јављања је допис „Колика је зарада пекара”, објављен 12. децембра у рубрици Међу нама. Аутор овог текста жали се на зараду пекара у већ познатом маниру заосталом из претходног времена. Наиме, међу грађанима још превладава мишљење да држава треба да одређује цене производа и услуга као некад, а не тржиште. То понекад јесте потребно, кад једна компанија има монопол, као нпр. ЕПС, „Србијагас” или локална комунална предузећа.

За пекаре то не важи. У тој грани је конкуренција велика – пекаре постоје на сваком ћошку. Познајем неке пекаре и не бих рекао да им је зарада велика и живот лак. Додатни је проблем што, ако вам не одговара цена струје или гаса, не можете сами да их произведете или набавите. Аутор у свом допису наводи цене смрзнутог пецива и велику разлику у крајњој цени у пекари. Да ли неко њему брани да купи то смрзнуто пециво и сам га припреми? Када би то радио, видео би да му рачуница није баш тачна. Треба времена, труда и планирања да би се то остварило. Даље, цене смрзнутог теста су вероватно на велико. Да ли би купио 10 килограма жу-жу пецива одједном? Треба и прати судове, итд.

Што се тиче квалитета пекарских производа, постоје стандарди и инспекција која би требало да их контролише. А ако то не раде, није проблем у пекарима, него у инспекцији.

Душко Радичевић,
Ваљево