Transplantacija srca

„Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je dovoljno postigao u životu” – nekada je u šali poručivao veliki Duško Radović. Danas je šala postala zbilja. Isti recept za uspeh važi, i nema veze što je Beograd među najzagađenijim gradovima na svetu. Ko haje za to? Osim ekoloških aktivista koje niko ionako ne čuje u gustom dimu. On ne smeta onima koji su se ušuškali u njegove skute, pronašavši svoje pribežište u glavnom gradu na vodi. U gustom smogu koji gotovo nožem može da se seče, sakrili su se belosvetski ljudi – Rusi, Ukrajinci, oni „za”, i oni „protiv”, migranti, azilanti... silovatelji, prošli, budući i sadašnji... ali i „kralj kriptovaluta”, trenutno najtraženiji begunac, težak više stotina milijardi dolara. Pazite se, možda je baš tu negde pored vas  dok prebrojavate sitan novac i vadite poslednji dinar da platite porez pre nego što vam stignu izvršitelji... ili nadležni paroh da vam otkupi grehe i osveti vodicu pred krsnu slavu (možda baš zato što ste gledali „Zadrugu”, Kristijana i „Ćirilicu”... sultane i domaće „bućkuriše”, i Sanju Marinković, a neki i grešnu „Popadiju”). Jer crkva je uvek išla u korak s vremenom i osluškivala potrebe savremenog društva. Posla za njih, nikada više. Grešni smo i više nego što mislimo, pored televizijskog ekrana. On nam nekako dođe kao najveći greh. Shodno tome, porasle su i cene crkvenih usluga. Pa ko voli, nek’ izvoli. Odavno je slavljenje slave postalo luksuz i privilegija samo onih odabranih. Ne iskrenih vernika koji „tihuju” i žive u skladu s pravoslavljem – skromno i s puno razumevanja, ljubavi i tolerancije. Koliko se može i koliko se da – odavno je zaboravljena sintagma. Jer, ipak je ovo savremeno doba. Treba imati za džipove, nove ajfone i samsunge na preklop... Dobro poznati rekviziti u crkvenoj porti. Hoćemo li se i toga odreći u božićnom postu... dok cene nekretnina vrtoglavo rastu, isto kao i salama u megamarketima.

Koliko je Beograd grad otvorenog srca svedoči i dupke pun javni gradski prevoz. Nije ni čudo što su ove godine umesto virusa korona vaške u modi! Paraziti su se vratili i preplavili Beograd. Čuvajte glave! Minus nam preti i prvi sneg. Glavna tema u svim vestima. Kao da živimo u Kataru, pa nam pahulje i mraz dođu kao iznenađenje. „Zima, zima, nije lav”. A ni panter! Ne boji se ko je zdrav. Pogotovo oni zdrave glave. Čuvajte razum i srce. Inače ćete završiti na Institutu Dedinje gde se ovih dana naši lekari takmiče sa svetskim u broju zahvata na otvorenom srcu. Srce prvo strada. Svi uživaoci televizije trebalo bi pomoć da potraže upravo na Dedinju. Ili da se priključite na aparate, na one emisije koje nas održavaju u životu kao autorska emisija Mire Adanje Polak koja u tišini opstaje i uči nas kako da bolje razumemo i sačuvamo zdrav razum. Ako se prepustite „Muzičkom derbiju”, „Biseru pustinje” ili kojim slučajem „Amidži šou”, Dedinje vam ne gine. Ali ne ono sa đakuzijem, već odeljenje intenzivne nege. Možda bi kolektivno, kao nacija, trebalo svi da završimo u dedinjskoj bolnici jer transplantacija srca hitno nam je potrebna!