Odgovarajuća upotreba mobilnih telefona u školama

U poslednje vreme svedoci smo rasprave na raznim nivoima na temu problema u obrazovanju. Postavljeno je i važno pitanje: Da li bi učenici na časovima trebalo da imaju mobilne telefone? Iz nadležnog ministarstva davali su svoje stavove i tumačili zakon. Na osnovu onoga što sam saznao iz medija zaključio sam da nije ponuđen nijedan koristan predlog za rešavanje ovog višegodišnjeg problema.

Zato molim sve učesnike u procesu obrazovanja, od osnovne škole do fakulteta, da obrate pažnju na sledeće: Mobilni telefoni su tekovina tehnološke revolucije koju smo prihvatili svi. Postali su naša stvarnost i svakodnevna potreba. Svako ograničavanje, sprečavanje ili eliminacija te stvarnosti je uzaludan posao. Što pre to shvatimo, biće svima bolje. Postojeći sistem obrazovanja je zastareo i mora pretrpeti korenite izmene i usaglasiti se s promenama u društvu. Ako sve navedeno imamo u vidu, možemo lakše doći do rešenja problema.

Predlažem rešenje problema na sledeći način:

Mobilni telefon je sastavni deo svakodnevice dece i neće ga se lako odreći. Onda tu situaciju okrenimo u korist obrazovanja mladih. Mobilne telefone trebalo bi proglasiti zvaničnim školskim instrumentima, alatima za lakši i brži način usvajanja znanja i olakšavanje procesa obrazovanja. Trebalo bi da stoje na klupama ispred učenika i upotrebljavaju se prema nalogu predavača.

Svi prosvetni radnici morali bi o trošku države da savladaju sve alate i tehnike koje poseduju mobilni telefoni i koji se mogu koristiti za unapređenje i izvođenje nastave.

Svi učenici, počevši od prvog razreda, svake godine bi trebalo da na časovima informatike budu upoznavani s mogućnostima i novim alatima mobilnih telefona za savladavanje školskog gradiva i načinom korišćenja tih alata za dobijanje odgovora na postavljena pitanja i pravilno rešavanje zadataka.

Predavači bi za svaki razred trebalo da formiraju nastavnu mrežu – grupu, za izvođenje časa. Tako bi bili u direktnom kontaktu sa svakim učenikom pojedinačno, delom grupe i grupom kao celinom. To bi im obezbedilo mogućnost da ispituju, proveravaju znanje i ocenjuju pojedinca, više učenika istovremeno ili celu grupu. Pritom učenici ne bi mogli da prepisuju jer bi dobijali pitanja na svoj mobilni (bez diktata) i zadatke bi radili istovremeno. Svako bi pokazao u kojoj meri je savladao korišćenje dostupnih alata za pronalaženje odgovora. Od toga bi zavisio kvalitet odgovora, a time i ocena. Odgovori bi se elektronski prosleđivali administratoru grupe, tj. nastavniku. Na ovaj način dobijao bi se višak vremena na času, koji bi se koristio za debate i diskusije o temi koja se obrađuje.

Deca od prvog do četvrtog razreda imala bi zadatak da savladaju upotrebu mobilnih telefona, da znaju da pronađu alate koji im pružaju mogućnost da savladaju azbuku, pravilno čitanje i pisanje, da iz matematike dobro savladaju sve četiri računske operacije i uspešno rešavaju i komplikovane kombinovane zadatke, da u što većoj meri upoznaju svet oko nas, prirodu i društvo, da iz likovnog nauče da koriste alate za crtanje, bojenje itd.

Od petog do osmog razreda đaci bi bili ocenjivani prema poznavanju i kvalitetu upotrebe alata za svaki predmet, od pronalaženja odgovora na postavljena pitanja u što kraćem vremenu. Ovo se posebno odnosi na matematiku, fiziku, hemiju i tehničke predmete. Od kvaliteta i vremena za odgovor zavisila bi i ocena.

Gramatika srpskog jezika i lektira ocenjivale bi se prema kvalitetu pisanih radova i izvora koji su korišćeni za pisanje tih radova.

Istorija u današnjim udžbenicima je jednostrana i diskriminatorska, isključivo orijentisana na zapadne zemlje i istoriju kako je oni vide i plasiraju. Udžbenike istorije pišu nam strane kuće pa se stiče utisak da više od pola velikih civilizacija i naroda nemaju istoriju (Kina, Japan, Indija, Afrika itd.) Izučavaju se nepotrebne lekcije i to treba menjati.

Strani jezici se mogu lakše savladavati upotrebom interneta i prevodilačkih programa. I geografija ima izuzetan izbor zanimljivih tema koje se mogu naći na internetu, kao i biologija.

Za posebno nadarene učenike bio bi uveden napredni nivo nastave po predmetima. Ti učenici bi dobijali poseban bonus, što bi bila njihova prednost pri upisivanju u srednje škole i fakultete.

Pisani udžbenici bi i dalje postojali, ali kao orijentiri za predavače i učenike – u njima bi se nalazili naslovi lekcija koje bi trebalo obrađivati i najvažnija pitanja na koja treba naći odgovor.

Tomislav Tomo Bogdanović