U SAD je u toku „egzodus“ iz hrišćanstva

Odavno je na Zapadu najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista Sina Božijeg lišen duhovne suštine i po holivudskom receptu sveden samo na širenje dobrog raspoloženja, kupovinu poklona i kićenje jelke.

I dok raste broj Amerikanaca koji Božić proslavljaju kao društvenu i kulturnu svetkovinu tokom koje će se po predviđanju Organizacije za zaštitu životinja PETA pojesti oko 22 miliona pečenih ćurki, drastično opada broj hrišćanskih vernika.

Istraživački centar Pju procenjuje da će hrišćani do 2070. godine postati manjina u SAD, ako se nastave ovakvi trendovi.

Od 1990-ih, veliki broj Amerikanaca je napustio hrišćansku veru da bi se pridružio sve većem broju ljudi u ovoj zemlji  koji svoj verski identitet opisuju kao ateistički, agnostički ili „ništa posebno“. U statističkim projekcijama u narednih pet decenija broj Amerikanaca koji se izjašnjavaju kao hrišćana bi mogao da opadne sa sadašnjih 63 odsto (210 miliona) na čak 35 odsto. 

Tokom tog istog perioda broj ateista i apostata (otpadnika od vere) bi sa sadašnjih 30 odsto bi mogao da poraste na 54 procenata.

Ovaj svojevrsni „egzodus“, put od religije do sekularizma, je neka vrsta „kulturnog udara“ koji je pogodio Sjedinjene Američke države  mnogo brže nego neke druge delove sveta, smatra katolički profesor teologije i sociologije Stiven Balivant. Autor nedavno izašle knjige u SAD „Neverujući: stvaranje bivše hrišćanske Amerike“ za portal „ Grid“ kaže da je u svojoj analizi stavio do znanja ne treba osuđivati ljude koji  napuštaju crkvu.

 „Svaka osoba ima složenu priču i moramo da prepoznamo lično putovanje“, kaže ovaj profesor na Univerzitetima Sveta Marija u Londonu i Notr Dam u Sidneju.

Po njemu najveća demografska grupa „novih nevernika“, mlađih odraslih ljudi, odgajaće svoju decu kao osobe koje ne veruju u Boga. Balant procenjuje da će se samo mali broj dece koje su potekla iz nereligioznih porodica  u nekom trenutku svog života vratiti crkvi.

Ovaj profesor teologije kaže da do oseke hrišćana u SAD ne dolazi kako neki misle zbog proliva sekularnih migranata ili porodica koje su odlučile da odgajaju decu u ateističkom duhu. Analizirajući širu sliku američke kulture 20. veka Stiven Balant  je došao do saznanja da nisu pitanje abortusa i legalizacija gej brakova uticali na ubrzano napuštanje hrišćanske vere i crkve već da su to tri ključna faktora: Hladni rat, teroristički udari Al Kaide 11. septembra 2001.godine i  Internet.