Lepotice na beogradskim i pariskim palatama

Pančevo – On usmerava oko ka nebu, a zaustvalja ga na fasadama, gde čekaju „one“, u kamenu. Beograđanin, Goran Musić, reditelj po struci, izložbom unikatnih fotografija „Pariske i beogradske lepotice“ u foajeu Kulturnog centra Pančeva, tera i nas da cenimo taj detalj u brzom vremenu, svetu interneta i mora informacija.  Kaže, postavka nije prosti zbir tih ličnih iskustava, već novo viđenje sveta koji voli i lepote kojom je okružen, sa znamenitih i manje znamenitih zdanja, jer to i nije bio prvi izbor.

„Dok sam bio na Akademiji dramske umetnosti, imao sam jako dobrog profesora Branibora Debeljkovića, koji nas je doslovce trenirao ličnim primerom, da opazimo ono što drugi ne opažaju. Tamo gde su svi fotografi, tamo meni nije mesto i ne slika aparat, slika glava – tako sam išao po svetu i gledao šta drugi nisu videli. Iz izložbe „Pogled na telo“ francuskog klasičnog slikarstva, video sam da ono postoji i na palatama Pariza, dok su sve „beogradske“ iz 20-tih godina prošlog veka prenete na naše fasade iskustvom umetnika koji su boravili u Parizu. Radove namerno nisam potpisivao, koja je odakle, to nije ni važno, jer postoji važnija, unutrašnja veza“, objašnjava autor.

 „Čoveče šta si nam uradio, sad uopšte ne gledamo kud stajemo, jer idemo kroz grad sa glavom uprenom ka gore“, imaju „primedbu“ Musićevi prijatelji, a on za sebe kaže da nije arhitekta, a još manje istoričar, već radnik na vizuelnom polju treniran dugogodišnjim radom da vidi i zabeleži ono što su drugi nisu. Njegove fotografije su u knjigama i časopisima, našim i stranim i u kolekcijam od Hong Konga do San Franciska, a dokumentarni filmovi prikazivani na mnogim festivalima. Za sobom ima niz samostalnih nastupa širom Evrope i vlasnik je niza nagrada i za fotografiju i za dokumentarni film. Član je Udruženja filmskih umetnika Srbije, a postavka s temom erotike fasada, plod je godina rada potvrđenog dobrim prijemom njegovih izložbi „Beograd iz mog ugla”, „Lica od kamena” i „Pariske lepotice”. N,o ni u kom slučaju, napominje, nije to puki „fotografski spisak”-„šta sam na terenu video“ - već njegov doživljaj teme, izražen tehnikom, koje je koristio i na prethodnim projektima.

„On nam usmerava pogled ka nebu, ali ga zaustavlja negde usput – negde na fasadama kuća, tamo gde borave njegove „lepotice”. I po ko-zna-koji put, Musić se svojim fotografijama „bori za pravdu”. Za pravdu spram onog sveta koji je instrumentalizovan, koji služi, koji je upotrebljen...  a mi nemamo vremena ni da primetimo da postoji. „Fasadni ukrasi”, „štuko dekoracija”, pa čak „primenjena” umetnost-sve to zvuči uvredljivo i zato Goran Musić svoje lepotice štampa na platnu. „Fotografije su unikatne, nikada nisam štampao kopije”, reći će, a valjda kada se kaže „fotografija na platnu”, to zvuči bar približno „umetnički”, kao „ulje na platnu”, ocenjuje Radonja Leposavić, istoričar umetnosti.