Opet ih ispratili kao u svatove

Italija, četvorostruki svetski prvak (1934, 1938, 1982. i 2006), nije se ni probila na ovo Svetsko prvenstvo. Srbija jeste.

Nemačka, takođe četiri puta šampion sveta (1954, 1974, 1990. i 2014), nije izašla iz grupe u Kataru. Nije ni Srbija.

I tako mogu da se traže i nalaze činjenice da nam, ako ne dokažu, ono barem ukažu da i nije toliki neuspeh što su se naši fudbaleri iz pustinje vratili s peskom u obući. Jeste da ta zrnca bockaju, ali ćemo brzo da ih istresemo. Istina, nismo se vinuli visoko, međutim nismo ni potonuli u živi pesak.

Ima još podataka, koji nisu bez težine. Nismo pobedili Kamerun (3:3), a Brazilci ne samo što nisu to uspeli, nego su čak i izgubili (1:0). Ili, naši nisu prošli dalje, a dali su najviše golova u grupi (pet).

Vodili smo s dva kola razlike protiv Kamerunaca (3:1) i to nismo sačuvali. Pa, Argentinci su imali toliko preimućstvo i u četvrtfinalu protiv Holandije i u finalu protiv Francuske (oba puta su vodili sa po 2:0, međutim, posle 90 minuta je bilo nerešeno. Da se igralo na ispadanje, pa se stiglo do produžetaka ili penala možda bismo i mi prošli dalje. Argentincima sada niko ne zamera što su od gotovog napravili veresiju, jer je sve dobro kad se dobro završi.

Razume se i tužioci bi imali adute. Na primer, u takmičenju po grupama smo primili čak osam golova (više od nas samo Kostarika i to 11). Doduše, Tunis je primio jedan jedini gol, ali je i on posle tri utakmice ispao.

Dabome, i da nije umesno da se prilikom vaganja učinka Srbije u Kataru ne stavlja na tas sam plasman na Svetsko prvenstvo. To je bilo pre toga. Zatim, ko zna kako bismo prošli u kvalifikacijama da je priznat čist gol Kristijana Ronalda u Beogradu, kojim bi nas Portugalija pobedila.

I vrapci su primetili da je naša reprezentacija igrala bez bekova i da nam je zato odbrana toliko puta kapitulirala. Može i tako da se postavi igra, ali to mora da se uvežbava. I to nije moguće da bude onako kako se želi za tako kratko vreme, koje je ostavljeno selektorima da rade. Međutim, ako bi se s tim, a i ostalim mogućnostima u sistemu igre, počelo od najmlađe selekcije, pa vremenom usavršavalo to bi već bila druga priča. Preko noći ništa ne može da se postigne.

Selektor se vajkao da je zbog pretpostavljenog nerazumevanja javnosti poveo neke nedovoljno oporavljene igrače. Ipak, Aleksandar Mitrović i Vlahović su svoj posao obavili golovima protiv Švajcaraca, a to je bila presudna bitka za ulazak u osminu finala.

…i Dušan Vlahović su dali golove u najvažnijoj utakmici protiv Švajcarske (Foto EPA-EFE/Georgi Licovski)

Rekao je i da se igra otprilike jedan sat da bismo daleko dogurali. Verovatno se  od muke našalio, jer od kada se igra fudbal zna koliko traje utakmice. A što naši nemaju snagu da izdrže 90 minuta na ovakvom turniru to je rak-rana našeg fudbala još od doba Jugoslavije.

Suštinski problem je što nemamo igrače kod kojih će lopta da bude bezbedna. Nemamo vezni red koji bi je držao dok se ne primeti pukotina u protivničkom rasporedu igrača ili da naši branioci dobiju dovoljno vremena da predahnu. Ovako je odbrana i po dobro obavljenom poslu vrlo brzo ponovo bila na udaru, pa opet i opet. Kao bokser, koji stalno prima udarce. Što nemaju pomagače ispred sebe još jedan je problem celokupnog fudbalskog školovanja kod nas.

Kao što odgovornosti ima i van reprezentacije. Prvo, reprezentativce na velika takmičenja uvek šaljemo kao da idu u svatove: biće vrlo uspešno, proveselićemo se gledajući kako je bilo, pričaće nam kako je bilo lepo i ono što nismo videli i slično. Izgubismo od Brazila i sve se rasprši. Kao da je poraz od Brazila smak sveta.

A nije bilo nijednog svetskog prvenstva na koje nismo sami poneli klipove za svoje točkove. U Nemačkoj 2006. smo se podelili oko toga da li je selektor Petković trebalo da povede svog sina. U Južnoj Africi 2010. smo otkrivali ko su bile pivopije u našem taboru. Pre Rusije 2018d. smo otvorili Pandorinu kutiju  promenom selektora (s Muslinom smo prošli kvalifikacije, a na glavni ispit je ekipu odveo Krstajić, do tada bez trenerskog iskustva). Sada se voda zamutila oko izbora za predsednika saveza uoči samog odlaska u Katar, a otuda nam je stigla nejednačina u vezi s bračnim i vanbračnim odnosima.

Dok ne raščistimo dobro u sopstvenoj kući zatrpavaće nas i najmanji talog prašine, koju unese promaja. A da mi iz ovog dela sveta nismo predodređeni da u svetskim spektaklima služimo za popunjavanje masovnih scena primer su Hrvati. Da ih nije ponelo to što su izbacili Brazil, pa da su protiv Argentine igrali onako kako su igrali dotad (strljivo, s dugotrajno držanje lopte, oprezno) možda bi opet bili u finalu. Umesto toga su krenuli otvorenije i matirani su iz protivnapada. Primer da se treba držati dobro savladanog gradiva, a ne da se zagazi u nepoznate lekcije. Ali, ostali su u svetskom vrhu, jer imaju trojicu, ako treba i četvoricu, veznih igrača u čijim je nogama lopta kao u sefu.