Ljudi velikih ideja

Nedavno je u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu otvorena izložba „Političke prakse (post) jugoslovenske umetnosti” koja ima dva segmenta: „TV galeriju” i „Slučaj SKC-a tokom 1970-tih godina”. Izložbu koja se može pogledati do 28. avgusta pokrenuli su „Centar za nove medije kuda.org” iz Novog Sada, „Prelom kolektiv” iz Beograda, „Što, kako i za koga/ WHW” iz Zagreba i „Pro.ba/ SCCA” iz Sarajeva. Projekat je fokusiran na progresivna i kritička iskustva umetnosti sedamdesetih godina 20. veka, sa ciljem da se istraži genealogija sociokulturnih praksi, koja bi pokazala njihovu važnost za analizu savremenog kulturnog stvaralaštva u postjugoslovenskim uslovima.

Biljana Tomić, naša poznata istoričarka umetnosti i kustos, u Studentskom kulturnom centru provela je, kako uz osmeh navodi u razgovoru za „Politiku”, skoro celi svoj životni vek – od 1971. do 1975. kao saradnik, a od 1976. do 1999. kao urednik Galerije SKC-a. O izložbi u Muzeju savremene umetnosti i o tome šta je SKC bio sedamdesetih godina, Biljana Tomić kaže:

– Izložba u Salonu predstavlja modele političke prakse pojedinih eksponenata koji su kritičkim ili umetničkim metodama dovodili u vezu umetnost i politiku tog vremena. Svakako, najvažniji dokument o političkoj praksi je publikacija i program „Oktobar 1975”. Ali, tematika političke prakse se ne može u celini primeniti na delatnosti SKC-a sedamdesetih i kasnijih godina. SKC je predstavljao strukturu različitih programa, interesovanja i koncepcija. Jezikom politike najčešće su se bavili oni koji su bili u strukturi politike po opredeljenju. SKC je bio promotor novih medijskih i multidisciplinarnih tokova (danas već etablirane forme rada) i, svakako, svih onih umetničkih promena koje su se dešavale od sedamdesetih godina.

– Atmosferu u SKC-u su stvarali ljudi, opisuje Biljana Tomić – veliko prijateljstvo, različitosti i sličnosti u mišljenjima i ponašanju, neumoran rad, život, drame i uspesi, kritike i pohvale; stalno, svih godina, na ekonomskoj granici mogućnosti i nemogućnosti rada, egzistencije, plasmana… I, uprkos svemu, ti su ljudi bili nosioci sjajnih, velikih i neverovatnih programa. Mnogi pokušavaju da umanje uticaje SKC a mnogi ih negiraju ili reinterpretiraju, ali se ne ustručavaju da profitiraju na istorijskoj ulozi SKC-a, kaže naša sagovornica povodom izložbe „Političke prakse (post)jugoslovenske umetnosti” u Salonu MSU .

Biljana Tomić citira stav iz kataloga koji je, po njenom mišljenju, prenaglašen:

– Citiram – kaže – „Slučaj SKC-a karakterističan je za strategije koje su posle događaja ’68. vodile izolaciji, pacifikaciji i institucionalizaciji studentske ili omladinske kulture, kao i stvaranju tzv. Organizovane alternative”. A SKC je, u stvari, bio uzbudljivo mesto različitih zbivanja, po svemu suprotno od navoda u presmaterijalu; naravno, posmatran kao specifični kulturni fenomen druge polovine 20. veka. S obzirom da sam radila od 1968. do 1973. kao kustos umetničkog programa Bitefa, a zatim saradnik i urednik SKC-a, prelazni period 60/70 smatram istorijskom paradigmom.

– Nalazili smo se u vremenu paralelnih realnosti kulturno-političkih tokova koji su, nedvosmisleno, uticali jedni na druge ali unutar kojih je, želim da podvučem, umetnost kao oblast tada dobila najviši stepen kulturno-političke emancipacije. Dakle, kultura je bila najuspešniji produkt promena na kraju 60-tih i na početku osamdesetih. Beograd je bio značajan kulturni centar, otvoren prema novim pojavama tog doba, kao što su manifestacije Bitef, Fest, Bemus i važne kulturne institucije: Muzej savremene umetnosti, Dom omladine, SKC. Beograd je bio svet.

A o konceptualnoj umetnosti Biljana Tomić kaže:

– Konceptualna umetnost je termin koji se danas često upotrebljava. Beograd je ugostio prvu generaciju konceptualnih umetnika krajem 60/70; otvaranjem SKC-a, prva poznata grupa umetnika razvija konceptualnu praksu kroz različite kritičko-teorijske interpretacije. Postkonceptualne formulacije umetnosti danas nemaju skoro nikakve veze sa početnim stavovima. Danas umetnost, najčešće, obeležavaju manir, konzervativna i pseudoangažovanost unutar koje vidim i različite forme političke umetnosti. Bila sam pozitivno iznenađena da je „Manifesta 7” konačno spustila političku tenziju i otvorila mnoge druge diskurse.

-----------------------------------------------------------

„Stvarna prisutnost”

Biljana Tomić ovih dana svim snagama učestvuje u osmoj internacionalnoj radionici mladih umetnika i studenata umetničkih akademija pod nazivom „Stvarna prisutnost” (Real presence) koja se u Beogradu održava od 20. do 31. avgusta na brojnim javnim lokacijama u gradu: u Magacinu u Ulici Kraljevića Marka 4, u Kući legata u Knez Mihailovoj 46, u Vojnom muzeju – Kazamatima na Kalemegdanu, Galeriji Remont i u SKC... U ovom projektu koji su osmislile i vode Biljana Tomić i Dobrila Denegri, učestvovaće oko 150 inostranih i domaćih mladih umetnika, a osim u Beogradu radionica će se održati i u Italiji u Castello di Rivoli, jednom od najrenomiranijih italijanskih muzeja savremene umetnosti. Tokom održavanja radionice u Rivoliju biće organizovana konferencija o „Manifesti 7” sa predstavnicima, kustosima i umetnicima ove manifestacije koja se održava u Roveretu, Trentu, Bolcanu i Forteci do početka novembra. Internacionalni bijenale „Manifesta 7” je, podsetimo, jedna od najznačajnijih evropskih manifestacija moderne umetnosti.

– Radionica „Stvarna prisutnost 2001-2008” je pokrenuta posle promena 2000. s namerom da se prevaziđe izolacija mladih u našoj sredini i da se mladi svet Zapada približi nama i uspostavi direktan kontakt. „Stvarna prisutnost”, kao otvoreni vorkšop program, praktično od početne ideje neposrednog susreta i praćenja rada mladih umetnika i studenata, vremenom prerasla je u kulturni poduhvat plasmana novih generacija koje obeležavaju prvu dekadu 21. veka – kaže poznata istoričarka umetnosti.