Žedno četvrt miliona ljudi

Gornji Milanovac – Ni vodosistem „Rzav“ nije pred prirodnom silom svemoćan. Građen da stanovnike Arilja, Požege, Lučana, Čačka i Gornjeg Milanovca (njih oko 250.000) u narednih 30 godina ne boli glava, već nekoliko avgustovskih dana presušuje slavine.

– Od uobičajenih 800 litara u sekundi, iz vodozahvata „Ševelj“ šest dana isporučujemo u pet gradova samo polovinu potrebne količine, a od jutros smo i to smanjili za 50 litara. Morali smo jer se nivo vode u reci Rzav snizio za pet centimetara ispod obaveznog nivoa koji garantuje protok koritom od 700 litara u sekundi. Ta količina je označena kao biološki minimum, neophodan za opstanak živog sveta u reci. Možda ćemo tražiti dozvolu za sniženje minimuma bar dok traje ova suša – kaže Ljubo Lazović, direktor „Rzava“.

Juče je u Milanovcu Opštinsko veće uputilo predlog ovdašnjoj skupštini da, na prvoj narednoj sednici, nestašicu vode proglasi stanjem elementarne nepogode i usvoji mere za delovanje. Zasad su to učinili u Arilju, Požegi i Lučanima. U Čačku se još drže, u pomoć su im pritekli Užičani, ispuštajući svoj višak vode iz svoje brane „Vrutci“ na Đetinji, što je podiglo nivo vode u Zapadnoj Moravi iz koje se popunjavaju čačanski bunari. Naravno, Centar za higijenu i humanu ekologiju u Čačku svakodnevno uzima uzorke i kontroliše ispravnost bunarske vode i, prema rečima načelnice Vesne Šumanov, voda je higijenski ispravna. U gradu ima vode, ali je na višim spratovima pritisak slab, ponegde „samo curka“. Ipak, neka prigradska sela, vezana za „Rzav“, poput Prislonice i Donje Trepče, ostajala su „suvih slavina“.

– Zahvaljujući vlastitoj fabrici vode u Gornjim Banjanima, potom sa izvorišta u Brezni i Mlakovcu, uz 48 litara koje dobijamo od „Rzava“, nekako se držimo – saopštava nam Milosav Petrović, direktor komunalnog preduzeća u Milanovcu. Nećemo moći dugo, i od sutra ćemo isključivati sela, a u krajnjoj nuždi i pojedine delove grada, u kraćim intervalima.

(/slika2)I da se vratimo na početak. Prva faza „Rzava“ je presudno učinila da pomenutih pet gradova „lakše dišu“ već 15 godina. Milanovac, koji se poslednji priključio (1996), prvi put je prošloga leta imao kraću restrikciju. Ipak, akumulacija „Ševelj“ kod Arilja je prevaziđena; to se lepo videlo ovoga leta, kad je, posle majskih kiša i poplava, nastupio veoma sušan period.

Gde je izlaz? Još u samom početku gradnje vodosistema, računalo se i na drugu fazu, na veću branu „Svračkovo“, takođe na reci Rzav. Projektna dokumentacija postoji, do sada su nedostajala sredstva. Ali kad je „voda došla do grla“, i pare će morati da se stvore. Za početne radove pet opština je obezbedilo 15 miliona dinara (uglavnom za regulisanje imovinsko-pravnih odnosa). Za dovođenja projekta u fazu „ključ u ruke“ potrebno je 5,6 milijardi dinara (oko 70 miliona evra). Glavninu ulaganja treba, po finansijskom planu, da podnesu Nacionalni investicioni plan, Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Ministarstvo za infrastrukturu. Rokove niko nije spreman da označi, verovatno je reč o nekoliko godina, a to znači da će i naredna leta biti „suvih slavina“ u Moravičkom okrugu.

B. Lomović

-----------------------------------------------------------

Prištinske restrikcije vode za srpska sela, preti epidemija

Gračanica - Zbog višenedeljnog nedostatka vode, Sušici i Novom Badovcu, selima na centralnom Kosmetu sa većinskim srpskim stanovništvom, prete epidemije i humanitarna katastrofa, preneo je juče Pres centar u Gračanici. „Hronična nestašica vode u ova dva sela nadomak Gračanice dovedena je do kulminacije. Zbog restrikcije koju sprovodi Regionalni vodovod u Prištini, u Sušici i Badovcu već dvadeset dana nema ni kapi vode ni u najnižim kotama, a u onim višim gotovo čitavog leta", navedeno je u saopštenju.

Posebno su ugroženi meštani Sušice, koji u potrazi za vodom obilaze prirodna izvorišta udaljena i po nekoliko kilometara ne bi li napunili koju posudu, jer su poslednjih dana restrikcije zahvatile i Gračanicu i druga sela centralnog Kosova.

Tanjug