Жедно четврт милиона људи

Горњи Милановац – Ни водосистем „Рзав“ није пред природном силом свемоћан. Грађен да становнике Ариља, Пожеге, Лучана, Чачка и Горњег Милановца (њих око 250.000) у наредних 30 година не боли глава, већ неколико августовских дана пресушује славине.

– Од уобичајених 800 литара у секунди, из водозахвата „Шевељ“ шест дана испоручујемо у пет градова само половину потребне количине, а од јутрос смо и то смањили за 50 литара. Морали смо јер се ниво воде у реци Рзав снизио за пет центиметара испод обавезног нивоа који гарантује проток коритом од 700 литара у секунди. Та количина је означена као биолошки минимум, неопходан за опстанак живог света у реци. Можда ћемо тражити дозволу за снижење минимума бар док траје ова суша – каже Љубо Лазовић, директор „Рзава“.

Јуче је у Милановцу Општинско веће упутило предлог овдашњој скупштини да, на првој наредној седници, несташицу воде прогласи стањем елементарне непогоде и усвоји мере за деловање. Засад су то учинили у Ариљу, Пожеги и Лучанима. У Чачку се још држе, у помоћ су им притекли Ужичани, испуштајући свој вишак воде из своје бране „Врутци“ на Ђетињи, што је подигло ниво воде у Западној Морави из које се попуњавају чачански бунари. Наравно, Центар за хигијену и хуману екологију у Чачку свакодневно узима узорке и контролише исправност бунарске воде и, према речима начелнице Весне Шуманов, вода је хигијенски исправна. У граду има воде, али је на вишим спратовима притисак слаб, понегде „само цурка“. Ипак, нека приградска села, везана за „Рзав“, попут Прислонице и Доње Трепче, остајала су „сувих славина“.

– Захваљујући властитој фабрици воде у Горњим Бањанима, потом са изворишта у Брезни и Млаковцу, уз 48 литара које добијамо од „Рзава“, некако се држимо – саопштава нам Милосав Петровић, директор комуналног предузећа у Милановцу. Нећемо моћи дуго, и од сутра ћемо искључивати села, а у крајњој нужди и поједине делове града, у краћим интервалима.

(/slika2)И да се вратимо на почетак. Прва фаза „Рзава“ је пресудно учинила да поменутих пет градова „лакше дишу“ већ 15 година. Милановац, који се последњи прикључио (1996), први пут је прошлога лета имао краћу рестрикцију. Ипак, акумулација „Шевељ“ код Ариља је превазиђена; то се лепо видело овога лета, кад је, после мајских киша и поплава, наступио веома сушан период.

Где је излаз? Још у самом почетку градње водосистема, рачунало се и на другу фазу, на већу брану „Сврачково“, такође на реци Рзав. Пројектна документација постоји, до сада су недостајала средства. Али кад је „вода дошла до грла“, и паре ће морати да се створе. За почетне радове пет општина је обезбедило 15 милиона динара (углавном за регулисање имовинско-правних односа). За довођења пројекта у фазу „кључ у руке“ потребно је 5,6 милијарди динара (око 70 милиона евра). Главнину улагања треба, по финансијском плану, да поднесу Национални инвестициони план, Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду и Министарство за инфраструктуру. Рокове нико није спреман да означи, вероватно је реч о неколико година, а то значи да ће и наредна лета бити „сувих славина“ у Моравичком округу.

Б. Ломовић

-----------------------------------------------------------

Приштинске рестрикције воде за српска села, прети епидемија

Грачаница - Због вишенедељног недостатка воде, Сушици и Новом Бадовцу, селима на централном Космету са већинским српским становништвом, прете епидемије и хуманитарна катастрофа, пренео је јуче Прес центар у Грачаници. „Хронична несташица воде у ова два села надомак Грачанице доведена је до кулминације. Због рестрикције коју спроводи Регионални водовод у Приштини, у Сушици и Бадовцу већ двадесет дана нема ни капи воде ни у најнижим котама, а у оним вишим готово читавог лета", наведено је у саопштењу.

Посебно су угрожени мештани Сушице, који у потрази за водом обилазе природна изворишта удаљена и по неколико километара не би ли напунили коју посуду, јер су последњих дана рестрикције захватиле и Грачаницу и друга села централног Косова.

Танјуг