Iz uniforme u civilni biznis

Od juna 2006. godine do sada bespovratnu finansijsku pomoć dobilo je 1 839 nekadašnjih vojnih lica. Međunarodna organizacija za migracije (IOM) u bliskoj saradnji sa Ministarstvom odbrane Republike Srbije započela je realizaciju Projekta za pomoć višku vojnog kadra. Cilj projekta je podrška višku „vojnika”, kojima je od 1. januara 2005. prestao radni odnos, da se što lakše uključe u civilni život.

Najveći broj bivših vojnih lica, čak 70 odsto, odlučio se za započinjanje ili proširenje već postojeće sopstvene delatnosti. To je najčešće poljoprivredna proizvodnja jer ih oko 59 odsto živi u ruralnoj sredini i ima zemlju. Na drugom mestu su usluge koje započinje 33 odsto „vojnika”, a oko četiri odsto odlučuje se za proizvodnju i trgovinu.

Za pomoć u finansiranju kraćih specijalističkih kurseva, ne bi li se lakše domogli posla, odlučuje se 15 odsto njih, a u istom procentu dobijena svota služi im kao pomoć za zaradu kod poznatog poslodavca.

– U toku prve dve godine realizacije projekta uloženo je 3,8 miliona evra – kaže Svjetlana Đokić, savetnik za odnose s javnošću. Ona ističe da se sve odvija u tesnoj saradnji sa našim Ministarstvom odbrane. – To je pomoglo da više od 3.150 bivših oficira, podoficira i civilnih lica na službi u Ministarstvu odbrane, odnosno Vojsci Srbije, koristi usluge individualnog savetovanja i registruje se za pomoć u regionalnim kancelarijama programa Prisme (Program za zbrinjavanje viška vojnog kadra) i IOM-a u Beogradu, Nišu i Novom Sadu ili u terenskoj kancelariji u Kraljevu.

Projekat je počeo na inicijativu Ministarstva odbrane kao pomoć u reformi sistema, koji će trajati do 2011. godine. S obzirom na izuzetne rezultate koji su ostvareni u prethodne dve godine, 14 zemalja donatora, sa Norveškom na čelu, odlučilo je da podrži nastavak projekta za još godinu dana, uz mogućnost dodatnog produženja. Reč je o Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Danskoj, Finskoj, Islandu, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Sloveniji, Španiji, Velikoj Britaniji i Poljskoj, kojima su se ove godine pridružile i Mađarska i Slovačka.

Snežana Bogdanović
-----------------------------------------------------

Za šta se troše pare

Posle 18 godina rada u administraciji Vojske četrdesetdvogodišnjoj Slađani Ilić je prestao radni odnos. Počela je da razmišlja kako da se zaposli i dopuni budžet četvoročlanog domaćinstva. Zahvaljujući sopstvenim veštinama, odlučila se za posao uzgajanja i prodaje cveća i uložila dobijenu otpremninu za nabavku tri plastenika za hortikulturu. Zbog nedovoljno para kontaktirala je najbližu NTF kancelariju u Niškom regionu. Pomoć od 1.500 evra omogućila joj je da posao učini finansijski održivim i konkurentnijim.

Prevremeno penzionisan major Dragan Dražić (45) takođe je želeo da dopuni skromni porodični budžet petočlane porodice. Najpre je pohađao tromesečni program prekvalifikacije u okviru programa Ministarstva odbrane Prisma, koji je finansirala Velika Britanija. Dobio je subvenciju Novosadskog regiona u iznosu od 1.500 evra, potom pronašao privremeni posao, a onda i dugoročni u privatnoj firmi „NS-farm” kao referent za bezbednost i zaštitu na radu.
Bračni par Dragoljub (58) i Milica Borovina (54) skoro celi svoj radni vek proveli su u Vojsci. Posle 32 godine profesionalne službe bivši pukovnik Dragoljub je prevremeno penzionisan, dok je Milica, koja je radila u administrativnoj službi, postala višak.

Poznajući Miličino profesionalno iskustvo, odlučili su da zatraže NTF finansijsku pomoć i registruju sopstvenu knjigovodstvenu firmu.

Deo pomoći od 1.500 evra dobijenih u Beogradskom regionu Borovina je iskoristio za pohađanje knjigovodstvenog kursa, a preostalim delom, koji je udružio sa novcem koji je odobren supruzi, registrovali su firmu.