Najviše dobila Abhazija

Specijalno za „Politiku“

Moskva, 21. avgusta – Nepriznata republika Abhazija najveći je dobitnik u sukobu između Gruzije i Južne Osetije. Njen predsednik Sergej Bagapš je, dok su se vodile žestoke borbe za Chinvali, iskoristio pometnju gruzijske armije i isterao gruzijske vojnike iz gornjeg dela Kodorskog klanca. Progruzijska, „abhaska vlada u izgnanstvu”, koju je 2006. postavio Sakašvili, sada je stvarno izgnana.

U Abhaziji više nema gruzijske vojske, a danas je, na glavnom trgu u Suhumiju na Trgu slobode, prema starinskim običajima, svenarodni zbor na kome se okupilo gotovo 50 hiljada ljudi dizanjem ruku podržao zahtev ruskom predsedniku, ali i čitavoj svetskoj javnosti, za priznanje samostalnosti teritorije koja se do rata Gruzije sa Južnom Osetijom nalazila u takozvanom zamrznutom konfliktu. Svoj ugled u toj akciji uložio je i čuveni dirigent Valerij Gergijev, umetnički direktor Marijinskog teatra u Peterburgu, koji je održao koncert na trgu u znak podrške abhaskom narodu.

Tokom godina u kojima su mirovne snage osiguravale mir na teritoriji nepriznatih republika, obe su se u više navrata obraćale Rusiji, ali sa različitim zahtevima. Dok je Južna Osetija tražila da se pripoji Rusiji, Abhazija je želela da Rusija prizna njenu nezavisnost. I jedno i drugo diktirano je objektivnim okolnostima – Južna Osetija koja nema takoreći nikakve izvore prihoda, i kao klin ulazi u teritoriju Gruzije, svesna je da može opstati jedino u okviru Rusije, odnosno spajanjem sa Severnom Osetijom, odakle je svojevremeno i „otkinuta” Staljinovom odlukom.

Za razliku od nje, Abhazija bi ekonomski mogla da opstane. Ona ima sve razvijeniji turizam na crnomorskoj obali. Smešten usred kavkaskih planina, na obali mora, živopisni Suhumi je u sovjetsko vreme bilo jedno od najpopularnijih letovališta. Poslednjih godina sve više građana Rusije koji ne mogu sebi da plate letovanje po evropskim mondenskim centrima odlazi na odmor upravo u Abhaziju. Važan izvor prihoda je i izvoz mandarina u Rusiju.

Ruska Federacija je faktički zainteresovana za mir u Abhaziji mnogo više nego u Južnoj Osetiji jer se Abhazija graniči sa zonom buduće Olimpijade. Pored toga, za izgradnju olimpijskih objekata u Sočiju najzgodnije je koristiti abhaski šljunak i abhasku radnu snagu. Blizina Sočija imaće važnu ulogu prilikom određivanja ruske politike prema zahtevima Suhumija.

Vojno, luke u Suhumiju i Gagrama, iako nisu beznačajne, nisu ni neophodne Rusiji jer ona i bez njih ima izlaz na Crno more. Luka u Novorosijsku se sve češće pominje kao mesto gde bi se, ukoliko to bude neophodno, premestila Crnomorska flota iz Sevastopolja.

U suštini Abhazija je daleko važnija Gruziji nego Rusiji. Gruzijska ekonomija je veoma slaba, i osim vina i mineralne vode „boržomi”, ona nema šta da izveze. Zato bi joj veoma koristili prihodi od abhaskog turizma i mandarina, kao i od angažovanja na pripremama Olimpijade.

Što se tiče severnoatlantske alijanse, mišljenja su različita. Jedno je da joj sama po sebi Abhazija ne znači mnogo. Za Zapad je interesantna teritorija Gruzije zato što kontrolom nad Gruzijom ona dobija kontrolu nad putevima kaspijske nafte, a da bi se ta kontrola učvrstila, insistira se na prijemu u NATO.

Prema drugima, za NATO je Abhazija važna da bi preko njenih luka mogla morskim putem da doprema neophodnu opremu u Gruziju. Ima čak i mišljenja da Sakašvili toliko insistira na potčinjavanju Abhazije jer će bez nje Gruzija izgubiti značaj za NATO.

U svakom slučaju, da je Gruzija imala drugačiji stav i rukovodstvo koje bi vodilo računa o tome da Rusiji ne odgovara da se NATO nađe takoreći na njenim granicama – Rusija ne bi imala potrebe da priznaje nezavisnost Abhazije i Južne Osetije. U uslovima kakvi su sada, Rusija je dovedena u situaciju da od dva zla bira manje. Ukoliko prizna Abhaziju i Južnu Osetiju, izazvaće nezadovoljstvo Zapada, ukoliko ne – imaće nezadovoljstvo sopstvenog naroda i Severnog Kavkaza.

Procedura priznanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije je pokrenuta, tvrdi lider Abhazije Sergej Bagapš. Informaciju je potvrdio i Dmitrij Medojev, predstavnik Južne Osetije u Moskvi. Juče su dva lidera nepriznatih republika razgovarala sa ruskim predsednikom Medvedevom u Sočiju, a nakon toga su dva parlamenta uputila molbu za priznanje rukovodstvu Rusije.

Kako javljaju mediji, Savet Federacije će se sastati 25. avgusta i razmotriti te zahteve. Ranije je saopšteno da će i Duma na zasedanju u ponedeljak razmatrati situaciju u Južnoj Osetiji, kao i mogućnost priznavanja njene nezavisnosti. Da će rezultat biti povoljan za nepriznate republike – gotovo da niko više i ne sumnja.

Ljubinka Milinčić