Највише добила Абхазија

Специјално за „Политику“

Москва, 21. августа – Непризната република Абхазија највећи је добитник у сукобу између Грузије и Јужне Осетије. Њен председник Сергеј Багапш је, док су се водиле жестоке борбе за Цхинвали, искористио пометњу грузијске армије и истерао грузијске војнике из горњег дела Кодорског кланца. Прогрузијска, „абхаска влада у изгнанству”, коју је 2006. поставио Сакашвили, сада је стварно изгнана.

У Абхазији више нема грузијске војске, а данас је, на главном тргу у Сухумију на Тргу слободе, према старинским обичајима, свенародни збор на коме се окупило готово 50 хиљада људи дизањем руку подржао захтев руском председнику, али и читавој светској јавности, за признање самосталности територије која се до рата Грузије са Јужном Осетијом налазила у такозваном замрзнутом конфликту. Свој углед у тој акцији уложио је и чувени диригент Валериј Гергијев, уметнички директор Маријинског театра у Петербургу, који је одржао концерт на тргу у знак подршке абхаском народу.

Током година у којима су мировне снаге осигуравале мир на територији непризнатих република, обе су се у више наврата обраћале Русији, али са различитим захтевима. Док је Јужна Осетија тражила да се припоји Русији, Абхазија је желела да Русија призна њену независност. И једно и друго диктирано је објективним околностима – Јужна Осетија која нема такорећи никакве изворе прихода, и као клин улази у територију Грузије, свесна је да може опстати једино у оквиру Русије, односно спајањем са Северном Осетијом, одакле је својевремено и „откинута” Стаљиновом одлуком.

За разлику од ње, Абхазија би економски могла да опстане. Она има све развијенији туризам на црноморској обали. Смештен усред кавкаских планина, на обали мора, живописни Сухуми је у совјетско време било једно од најпопуларнијих летовалишта. Последњих година све више грађана Русије који не могу себи да плате летовање по европским монденским центрима одлази на одмор управо у Абхазију. Важан извор прихода је и извоз мандарина у Русију.

Руска Федерација је фактички заинтересована за мир у Абхазији много више него у Јужној Осетији јер се Абхазија граничи са зоном будуће Олимпијаде. Поред тога, за изградњу олимпијских објеката у Сочију најзгодније је користити абхаски шљунак и абхаску радну снагу. Близина Сочија имаће важну улогу приликом одређивања руске политике према захтевима Сухумија.

Војно, луке у Сухумију и Гаграма, иако нису безначајне, нису ни неопходне Русији јер она и без њих има излаз на Црно море. Лука у Новоросијску се све чешће помиње као место где би се, уколико то буде неопходно, преместила Црноморска флота из Севастопоља.

У суштини Абхазија је далеко важнија Грузији него Русији. Грузијска економија је веома слаба, и осим вина и минералне воде „боржоми”, она нема шта да извезе. Зато би јој веома користили приходи од абхаског туризма и мандарина, као и од ангажовања на припремама Олимпијаде.

Што се тиче северноатлантске алијансе, мишљења су различита. Једно је да јој сама по себи Абхазија не значи много. За Запад је интересантна територија Грузије зато што контролом над Грузијом она добија контролу над путевима каспијске нафте, а да би се та контрола учврстила, инсистира се на пријему у НАТО.

Према другима, за НАТО је Абхазија важна да би преко њених лука могла морским путем да допрема неопходну опрему у Грузију. Има чак и мишљења да Сакашвили толико инсистира на потчињавању Абхазије јер ће без ње Грузија изгубити значај за НАТО.

У сваком случају, да је Грузија имала другачији став и руководство које би водило рачуна о томе да Русији не одговара да се НАТО нађе такорећи на њеним границама – Русија не би имала потребе да признаје независност Абхазије и Јужне Осетије. У условима какви су сада, Русија је доведена у ситуацију да од два зла бира мање. Уколико призна Абхазију и Јужну Осетију, изазваће незадовољство Запада, уколико не – имаће незадовољство сопственог народа и Северног Кавказа.

Процедура признања независности Абхазије и Јужне Осетије је покренута, тврди лидер Абхазије Сергеј Багапш. Информацију је потврдио и Дмитриј Медојев, представник Јужне Осетије у Москви. Јуче су два лидера непризнатих република разговарала са руским председником Медведевом у Сочију, а након тога су два парламента упутила молбу за признање руководству Русије.

Како јављају медији, Савет Федерације ће се састати 25. августа и размотрити те захтеве. Раније је саопштено да ће и Дума на заседању у понедељак разматрати ситуацију у Јужној Осетији, као и могућност признавања њене независности. Да ће резултат бити повољан за непризнате републике – готово да нико више и не сумња.

Љубинка Милинчић