Doručak i jutarnja kafa na Savskom jezeru

„Da mi kućni poslovi ne bi ukrali jutro provodim ga na Adi Ciganliji”, kaže penzionisana učiteljica Bosa Minić, koreći novinarešto suzakasnili da naSavskom jezeru zateknu ranoranioce.

– Za one koji ustaju u cik zore, devet sati ujutro računa se kao poodmakaodan – podseća Bosa brzo kupeći stvari sa plaže. Sa izletišta se vraćalo i nekoliko njenih vršnjaka noseći pod rukom novine pročitane natenane. Sledeća „stanica” nam je pijaca, šaljivo je dobacila Minićeva.Poranili sujuče ujutru i supružnici Zečević, koji poručuju da je Ada pravi melem, naročito zaumorne sugrađane. Jedina zamerka je što nema dovoljno korpi za otpatke, pa od pikavaca ne može da se sedi na plaži.

Beogradska „vodena lepotica” radnim danima se budi sporo, i pored opomene starijih sugrađana da od dremanjanema vajde. Doručak, prvu jutarnju kafu ili ceđeni sok od pomorandže ovde izletnici naručuju tek posle 10 časova.

– Pazar je do podne „mršav”, jer gosti kasno stižu – kaže Zlatko Zgonjanin, konobar. Prema njegovim rečima, ,alo je onih koji uživaju u jutarnjim satima pokraj reke. To sebi uglavnom priušte stranci. Istog mišljenja je i Tatjana, prodavačica sladoleda. Frižider za kojim prodaje ledene kugle okreće se kao vrteška, pa je interesantan i deci i odraslima, ali zbog cene od 50 dinara koliko je potrebno izdvojiti za kuglu, i nema baš mnogo mušterija. Finci, Italijani i Holanđani, prave su mušterije. Slade se sa užitkom i uvek ostave bakšiš, zadovoljno priznaje prodavačica. I „krofna bar”priziva poglede prolaznika, a najteže je odlučiti koju od 17 vrsta probati. Milica Simić, koja je već od devet sati spremna da posluži goste, veli da mnogi ovaj čokoladni „obrok” kupuju tek kad potroše snagu plivajući, uglavnom posle podne. Ovih dana najčešće svraćaju bake sa unucima, jer one ne mare što krofne goje. Da se „dizana” testa jedu i povrućini potvrđuje i Stanojka Nestorović, koja ih sama mesi i nudi posetioce. Ona žali što pre podne na jednom delu makiške obale nema žive duše, pa na prodaju računa tek kad „zvezda” upeče. Ukoliko neko neplanski, svrati na kupanje ili se bućne u odeći za tezgom kod gazda Zorana Jovanovića može da se obuče od glave do pete, atu su i „mišići”, dušek, gumeni čamac.

Na splavu za iznajmljivanje pedolina, radnici su odmarali, jer ornih za vožnju nije bilo. Inače, za pola sata ovog uživanja treba izdvojiti 200 dinara.

I klizalište ne otvara svoju kapiju dok se tinejdžeri ne naspavaju, pa do 13 časova dvadesetogodišnja Ivana Smiljanić na klizaljkama „glanca” ledenu površinu. Niko kaže nije srećniji od nje jer je uspela da spoji ugodno sa korisnim, kad se umori i isprlja od „snežne prašine” okupa se u Adi.

Na biciklističkoj stazi gužve nije bilo. Dragan Micić, do devet sati izdao je tri bicikla, i za mališane naduvao nekoliko vodenih lopti. Za džabe, naravno.

Momci koji na plažama rade kao spasioci, budnim okom prate kupače. Ne intervenišu često, uglavnom tek predveče, da bi opomenuli „hrabre” koji bi da preplivaju jezero, a zaboravljaju na upozorenje: „Kupate se na sopstvenu odgovornost. Plaža se uređuje”.

Na makiškojstrani jezera granica za kupače nije označena bovama.

Napuštajući Adu, pitali smo „adadžije” da li su to gužve rezervisane samo za vikend.

– Zavisi samo od meteorologa. Naš narod više veruje vremenskoj prognozi, nego svojim očima. Ako najave kišu na Adu će doći samo avanturisti, uprkos saharskom danu – razočarano su kazali oni koji na najvećem gradskom kupalištu zarađuju platu, pa zato poručuju „bez obzira na prognozu rizikujte za rad dobrog provoda.Isplati se”.