Pesnici u dijalogu

PISMO IZ LODEVA
Lodev je planinski gradić na jugu Francuske, šezdeset kilometara udaljen od Monpeljea i sedamdeset od Valerijevog Seta i Azurne obale, ali ipak i mesto s mediteranskom arhitekturom, leti i s mediteranskom klimom. Nalazi se na jednom od geološki najstarijih područja na svetu, što se vidi i po morfologiji tla njegove okoline. Kroz Lodev protiče reka Lerg u koju se u samom gradu uliva jedna manja reka, a obale i jedne i druge povezuju stari kameni mostovi. Među nekoliko crkava najveća je katedrala Svetog Fulkrana, iz 18. veka, sa ogromnim vitražnim prozorima i bogatim unutrašnjim drvorezima. Lodevski muzej, s dobrom paleontološkom zbirkom i zanimljivom kolekcijom slika, poznat je širom Francuske. Zbog svoje urbanističke dopadljivosti i okolnih prirodnih lepota, Lodev je i turističko mesto.     

Upravo ovo mesto bilo je i ove godine domaćin međunarodnog festivala poezije Voix de la Méditeranée (Glasovi Mediterana). Festival, jedanaesti po redu, i pod pokroviteljstvom Uneska trajao je od 19. do 27. jula, a na njemu je učestvovalo oko osamdeset pesnika iz Francuske i ostalih mediteranskih zemalja, među njima i predstavnik Srbije, potpisnik ovih redova. Zasluga što i pesnici iz zemlje koja ne izlazi ni na jedno od mediteranskih mora već treću godinu učestvuju na festivalu pripada Kolji Mićeviću, savetniku za izbor pesnika iz zemalja bivše Jugoslavije, i svakako Maite Vales-Bled, direktorki festivala, koja je to učešće prihvatila. Tako je 2006. iz Srbije gost bio Dragan Jovanović Danilov, dok su prošle godine to bili Milutin Petrović i Duško Novaković. Gost ovogodišnjeg festivala iz Srbije bio je i Pavle Aksentijević sa svojom grupom „Zapis”. Njihova muzika i pevanje ostavili su kod publike izuzetan utisak.

Mada poznat kao festival poezije, Glasovi Mediterana podjednako je i muzički festival. Pored klasičnih, sviralo se i na starim i lokalnim instrumentima, često potpuno nepoznatim, pevalo se i na stari i na inovativan način. Drugačija, alternativna prezentacija poezije i muzike prilično su zastupljeni na festivalu i u tome je jedna od njegovih originalnosti. Možda ovo dolazi od trubadura i njihovog vremena, a Lodev je bio trubadurski grad. Ipak, preovladavala je poezija i čiji su autori pesnici priznati u svojim sredinama, među njima i međunarodno poznata imena, kao što su, recimo, jedan od najznačajnijih živih francuskih pesnika, Anri Mešanik, Žilijan Blan, pesnički inovator, takođe Francuz, Italijan Klaudio Pocani...

Poezija je čitana na tridesetak mesta: na trgovima, u parkovima, u dvorištima, u šatorima, pred slušaocima u visećim ležaljkama, pred slušaocima koji sede u stolicama poređanim u reci ili koji na reci leže na naduvanim kamionskim gumama... Često je čitana uz pratnju muzike i u izvođenju glumaca, uz reč kritičara i razgovor s pesnikom. Svakog trenutka, od 10 časova prepodne do ponoći, na nekom trgu, u dvorištu, na reci ili u šatoru, pesnici su čitali poeziju, muzičari svirali i pevači pevali, i uvek su svi imali svoje slušaoce, desetine i stotine, a na otvaranju i zatvaranju festivala nekoliko hiljada.

Lodev je bio i mesto dijaloga između pesnika iz različitih zemalja. Tako smo na tribini pod nazivom „Dijagonale” razgovarali dvojica sirijskih pesnika i ja, i to je bila prilika da se potraže sličnosti i razlike između dve vrlo udaljene zemlje, kulture i književnosti. Neko se ipak setio da su i Sirija, i Srbija i Bosna bile dugo pod turskom vlašću, da smo, dakle, vekovima živeli u zajedničkoj državi. Moj prevodilac za ovu priliku, kao i ostalim pesnicima iz bivših jugoslovenskih republika (Lilijani Dirjan iz Makedonije, Tatjani Gromači iz Hrvatske, Senadinu Musabegoviću iz BiH i Dubravki Velašević iz Crne Gore), kada je to bilo potrebno, bio je Kolja Mićević.

Festival Glasovi Mediterana u velikoj meri leži na volonterima, koji su svoje podstanare, goste festivala, odvozili i na izlete u lodevski kraj. Među zanimljivijim mestima su i templarska tvrđava Kuvertoarad i jezero Salagu. Treba dodati i to da su u najužem krugu organizacije festivala gotovo isključivo žene. Pored direktorke Maite, o pesnikinjama i pesnicima su brinule Fransoaza, Režina, Alesija... Bolje predstavljanje moje poezije na festivalu omogućilo je dvojezičko izdanje izbora pesama (na srpskom i francuskom), u prevodu Ljiljane Hibner-Fizilije i Rejmona Fizilijea, inače dobitnika PEN-ove nagrade za prevođenje srpske književnosti. Sudeći po reakcijama i francuskih pesnika i ljudi iz publike, te pesme su odlično prevedene. Na ovom se mestu zahvaljujem svojim prevodiocima i svakako Srpskom PEN-u, u čijem izdanju i o čijem trošku je štampana knjiga Jeux d'adultes (Igre odraslih). Zahvaljujem se i centru srpske dijaspore u Parizu, u kojem mi je, posle završetka festivala, organizovano književno veče, i pesnikinji Danici Dodić koja je bila domaćin te večeri.

Festival u Lodevu je velika međunarodna pesnička manifestacija, mesto na kojem u devet dana i noći poeziju slušaju hiljade njenih ljubitelja i pesnici iz više od trideset zemalja. Mislim da je dobro što se u Lodevu, u Francuskoj, i ove godine čula poezija jednog srpskog pesnika, a kažem to s nadom da će to tako shvatiti i oni koji vode Ministarstvo kulture i da neće dozvolili da ovogodišnji učesnik, za razliku od učesnika iz drugih zemalja, predstavlja književnost i kulturu svoje zemlje bez ikakve podrške ministarstva čiji je resor upravo ta kultura.