RFZO plaća „očuvanje plodnosti” pre početka onkološkog lečenja

Republički fond za zdravstveno osiguranje doneo je odluku da se od februara obolelima od malignih bolesti omogući zamrzavanje jajnih ćelija, spermatozoida i embriona pre početka lečenja, o trošku RFZO-a, zarad očuvanja plodnosti i kako bi im se pružila šansa da postanu roditelji po završetku onkološkog lečenja.

U razgovoru za „Politiku” profesor dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kaže da je i u 2023. godini prioritet RFZO-a u skladu s politikom Vlade Srbije usmeren na povećanje nataliteta.

„Maligne bolesti se sve češće javljaju kod mladih u dvadesetim i tridesetim godinama i dovode do steriliteta. U skladu s mišljenjem struke, oni mogu pre početka lečenja da zamrznu jajne ćelije, spermatozoide ili embrione i da, kad završe lečenje, imaju šansu da postanu roditelji. Pravo na zamrzavanje reproduktivnog materijala pre započinjanja lečenja karcinoma imaće žene do 40. godine, odnosno muškarci do 50. godine, ukoliko nemaju već zamrznut reproduktivni materijal, kao i ukoliko nemaju dete ili dete u postojećoj zajednici. Reč je o pacijentima koji nemaju metastaze i kod kojih je indikovana primena antineoplastične terapije, odnosno hemioterapije”, ističe profesorka Radojević Škodrić.

Da li će oboleli od karcinoma koji žele da se uključe u ovaj postupak morati da prođu kroz posebne procedure?

Moraće da imaju mišljenje lekara određenih specijalnosti, poput onkologa, hematologa, mišljenje konzilijuma koji daje procenu o riziku za infertilitet, kao i koliko vremena pacijent ima pre započinjanja onkološke terapije, jer u tom periodu se mora zamrznuti reproduktivni materijal. Nakon toga se upućuju na Komisiju za biomedicinski potpomognutu oplodnju radi dobijanja saglasnosti za zamrzavanje materijala. Osim toga, razmatramo da omogućimo zamrzavanje reproduktivnog materijala i za još neke bolesti koje potencijalno mogu da dovedu i do steriliteta.

Budući da je 10. decembra počela prijava parova za vantelesnu oplodnju s doniranim reproduktivnim materijalom, koliko se do sada osoba prijavilo za postupak?

Do sada se prijavilo oko 350 parova i žena bez partnera i taj broj se povećava iz dana u dan, što je dokaz da postoji velika potreba za vantelesnom oplodnjom. U ovom trenutku započeti su postupci s domaćim doniranim materijalom, a sprovedena je i sva procedura i odobren uvoz jajnih ćelija iz Španije tako da se čeka njihova isporuka u Srbiju tokom januara.

S koliko banaka reproduktivnog materijala je sklopljen ugovor o uvozu jajnih ćelija i spermatozoida u Srbiju? I zašto mora da se uvozi reproduktivni materijal kada imamo domaću banku?

Do sada je potpisan ugovor s tri banke, jednom iz Španije i dve iz Danske, a u ovom trenutku se pregovora s bankom iz Češke. Oni koji ispunjavaju uslove za VTO sa doniranim ćelijama mogu da biraju iz koje zemlje žele da bude donor i mogu da biraju neke od karakteristika donora (starost, visina, boja kose...) u zavisnosti od toga šta banka dozvoljava da se bira, da bi potomstvo što više ličilo na roditelje. Onima koji se pitaju zašto Srbija uvozi reproduktivni materijal iz inostranstva, moram da kažem da mi imamo našu banku, ali je interesovanje za donorstvo bilo gotovo nikakvo. Za tri i po godine postojanja banke, uzeto je samo pet uzoraka od muškaraca i nijedna jajna ćelija. Mi nismo jedina zemlja koja uvozi reproduktivni materijal, ta praksa postoji i u većini zemalja sveta. Čak i države koje imaju razvijeno svoje donorstvo uvoze reproduktivni materijal jer ga nema dovoljno ili nemaju materijal kakav njima odgovora.

Trenutno se više od 2.000 ljudi nalazi na listama čekanja za transplantaciju organa. Šta je najveći problem zbog čega je sada situacija u ovoj oblasti teža nego pre nekoliko godina?

Najpovoljnija situacija iz oblasti transplantacija je s transplantacijama kostne srži jer nema potrebe da se pacijenti upućuju u inostranstvo na ovaj vid lečenja. Međutim, situacija sa ostalim vrstama transplantacija koje se rade u Srbiji nije nimalo povoljna. Problem je pre svega donorstvo. Kako bi mogao da se uspešno razvija program transplantacija solidnih organa, neophodan preduslov je da se reguliše pitanje donora u Srbiji. Bez toga nema napretka. Situacija je danas najnepovoljnija naročito kada je u pitanju transplantacija dece. Od 2017. godine se značajno smanjuju transplantacije bubrega sa živog donora koja je poslednji put urađena u 2019. godini, a od kovida 19 je potpuno stalo, tako da veliki broj dece sada ima potrebu da ovu transplantaciju obavi u inostranstvu. Transplantacije srca i pluća kod dece se nikada nisu radile u Srbiji. U jednom periodu je postojala saradnja s priznatim evropskim centrom u Austriji, AKH bolnicom, koja je prekinuta jer Srbija nije razmenila niti jedan organ s Evrotransplantom, tako da sada ne postoji mogućnost da se upućuju pacijenti na transplantaciju srca ili pluća u inostranstvo.

Došlo je i do problema u saradnji s Italijom oko presađivanja jetre kod dece?

Kada govorimo o transplantacijama jetre kod dece, situacija je, čini se, odskoro još kompleksnija. Kadaverične i žive srodne transplantacije jetre se kod dece nikada nisu radile u Srbiji. Od 2008. godine fond upućuje decu na kadaverične transplantacije jetre u Italiju. Do sada je transplantirano preko 100 dece o trošku fonda. Međutim, u februaru 2022. godine RFZO je obavešten od strane italijanske bolnice da će ubuduće samo izuzetno primati našu decu na kadaverične (transplantacije jetre, i to po posebnoj proceduri, kao i da predlažu nastavak saradnje upućivanjem dece na transplantaciju jetre sa živog donora. Nastavak saradnje sa Srbijom na polju kadaverične transplantacije jetre (s preminulog donora) uslovljen je isključivo budućom razmenom organa. To konkretno znači da ukoliko Srbija ne bude razmenjivala organe s Italijom, naša deca neće biti primljena radi kadaverične transplantacije.

Da li je moguća saradnja s nekim drugim svetskim centrima u oblasti transplantacije kod dece?

Da ne bi stalo upućivanje na transplantaciju u inostranstvo, RFZO intenzivno pregovara i sa drugim centrima, tako da smo uspeli da sklopimo ugovore s Engleskom i Turskom. Da nije bilo saradnje s Engleskom tokom leta prošle godine, RFZO ne bi mogao da uputi troje dece na hitna lečenja transplantacijama (creva, bubreg, jetra). Sve troje dece je bilo životno ugroženo, a svi drugi centri su ih odbili za lečenje. S Ministarstvom zdravlja razmatramo da se stvore uslove da u Srbiji u dogledno vreme ponovo oživi program transplantacije bubrega kod dece i zaživi program transplantacije jetre kod dece. Fond je već napravio značajan iskorak i prošlog meseca smo zaključili protokol o saradnji s jednom od najboljih inostranih pedijatrijskih bolnica u svetu, Great Ormond Street Hospital for Children u Londonu. Dogovoreno je da se u tu bolnicu upućuju deca radi transplantacije, ali i lečenja najkompleksnijih i retkih patologija, koje nije moguće lečiti u drugim inostranim centrima s kojima fond ima saradnju. Dogovoreno je i da njihovi najbolji stručnjaci dolaze u Srbiju i edukuju naš stručni kadar, a što će doprineti i da se pacijenti leče u svojoj zemlji. Trenutno je u toku organizacija dolaska stručnog tima. S Ministarstvom zdravlja još ovog meseca krećemo u kampanju kako bismo pokrenuli razvoj donorstva u Srbiji, a to je i jedini put kako bismo imali saradnju s drugim zemljama jer će nas u suprotnom potpuno isključiti iz svih programa.

Dokle se stiglo s rešavanjem problema lista čekanja za preglede i operacije?

Liste čekanja za pojedine operacije i preglede, kao što su magnetna rezonanca, ugradnja endoproteze kolena ili kuka, uvećale su se za vreme kovida 19. Na inicijativu ministarke zdravlja dr Danice Grujičić, sada krećemo s njihovim rešavanjem. Jedan od načina za to jeste uvođenje dopunskog rada u zdravstvene ustanove. Trenutno s Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom finansija radimo na dva modela dopunskog rada, a koji će od njih biti prihvaćen, zavisi i od procene troškova i finansijskih efekata. Država je obezbedila i lekove i ugradni materijal i prvi put imamo situaciju da materijal i lekovi čekaju pacijenta, a ne pacijent njih, ali kadar mora bolje da se organizuje da bi se rešile liste čekanja. U ovom trenutku, po mom mišljenju, najveći su problem liste čekanja za ortopedske intervencije. Trenutno svaka zdravstvena ustanova vodi svoju listu čekanja, a planiramo da zajedno s kabinetom premijerke i Ministarstvom zdravlja napravimo jedinstvenu listu za celu Srbiju za ortopedske operacije kako bismo imali bolji uvid u stvaran broj pacijenata i upravljali listama čekanja preraspoređivanjem pacijenata u zdravstvene ustanove koje imaju kapacitet, ukoliko pacijenti to budu želeli.

Više novca za lečenje retkih bolesti

Da li je omogućeno lečenje nekih novih retkih bolesti?

Zahvaljujući obezbeđivanju dodatnih sredstava za lečenje retkih bolesti rebalansom budžeta od 600 miliona dinara odobrena je terapija za nove pacijente od bolesti koje su se do sada već lečile (cistična fibroza, spinalna mišićna distrofija, urođene bolesti metabolizma), a započeto je i lečenje novih bolesti koje do sada nisu lečene. Tako je krajem decembra omogućeno da i u Srbiji prvi put na teret budžeta počnu da se leče i tri nove bolesti: Dišenova mišićna distrofija, Neiman pik, ali i retka bolest ahondroplazija, za koju je lek registrovan prošle godine u SAD i Evropskoj agenciji za lekove. Broj obolelih koji se leče iz sredstava budžeta povećan je sa osam pacijenata u 2012. godini na 570 pacijenata u 2022. godini, dok je broj retkih bolesti koje se leče iz sredstava budžeta povećan sa dva na 29 različitih vrsta retkih bolesti.

Zahvaljujući kontinuiranom i sve većem izdvajanju sredstava sredstava u budžetu za lečenje retkih bolesti, poslednje tri godine Srbija uvodi najnoviju i najsavremeniju terapiju za lečenje retkih bolesti istovremeno s najrazvijenijim zemljama sveta. Ovi lekovi predstavljaju izuzetno skupu terapiju od nekoliko stotina hiljada evra na godišnjem nivou po pacijentu i kada se lek uvede u terapiju, država plaća terapiju koliko god da je potrebna.

Nema nestašice lekova

Pojavile su se vesti iz nekih država, poput Nemačke, da postoji problem s nestašicom lekova. Kakav je kod nas slučaj?

Kada je reč o našem tržištu, ono je kontinuirano i sigurno snabdeveno lekovima, pa nema nikakvog razloga za paniku. U ovom trenutku na globalnom tržištu se dešavaju promene u vezi s mnogim proizvodima. Okolnosti u svetu dovode to toga da cene sirovina za proizvodnju lekova rastu, kao i troškovi ambalaže za lekove, a povećane su i cene energenata. RFZO aktivno prati promene na tržištu, u stalnoj smo komunikaciji s proizvođačima lekova, njihovim centralama, dobavljačima, udruženjima proizvođača lekova kako bismo mogli da preduzimamo pravovremene aktivnosti i imamo blagovremeno informacije. Najznačajnije je što RFZO redovno plaća dobavljačima za lekove, što u nekim državama nije slučaj pa postoje problemi u snabdevanju zbog neredovnog plaćanja. Ono na čemu ćemo još intenzivnije sada raditi jeste dalje povećanje konkurencije i broja proizvođača, što je i višegodišnja politika i praksa RFZO-a, a sa fabrikama lekova u našoj zemlji smo već u kontaktu u vezi s povećanjem količine sirovina za proizvodnju. Dešava se da građani u panici prave zalihe lekova, pa bih i ovim putem apelovala na sve da to ne rade budući da nema nikakvog razloga za paniku. Najbolji dokaz za to jeste pandemija kovida 19, kada smo uprkos svim poteškoćama bili jedna od retkih zemalja koja je uvek na vreme imala dovoljne količine svih lekova.