Zašto Švedska hoće da prepolovi broj divljih vukova

Švedska vlada je otkrila planove da sadašnju populaciju od oko 400 divljih vukova više nego propolovi, što je zabrinulo ekologe i zaštitnike prirode u ovoj skandinavskoj zemlji, jer može postati „loš“ primer i za druge članice Evropske unije.

Prema planu vlade premijera Ulfa Kristersona lovcima će za sada biti dozvoljeno da ubiju 75 od 460 vukova koji trenutno slobodno lutaju prostranstvima Švedske. „Populacija vukova raste svake godine i ovim odstrelom želimo da osiguramo da dostignemo cilj koji je postavio parlament. Vidimo da je nivo ekscesa koji vukovi prave porastao, a da je nivo njihovog prihvatanja opao“, rekla je za nacionalnu švedsku televiziju  SVT  ministarka za ruralna pitanja Ana-Karen Seterberg.

Ministraka kaže da je vlada je zatražila od državne agencije za zaštitu životne sredine da preispita broj vukova dostupni za odstrel. Agencija  je ranije saopštila da bi broj vukova trebalo da ostane oko 300 kako bi se izbeglo  parenje ovih divljih životinja u bliskom srodstvu. Međutim, švedski parlament je zauzeo stav da populacija vukova treba da se smanji na 170, što je najniži broj koji može da prođe bez kršenja pravila EU direktive o životinjskim vrstama i staništima.

Javnost je podeljena oko ovog pitanja. Dok jedni pozdravljaju ovaj zahtev, tvrdeći da je populacija vukova u Švedskoj izmakla kontroli, drugi tvrde da je broj ovih životinja relativno mali u poređenju sa zemljama kao što je Italija, u kojoj trenutno živi preko 3.000 divljih vukova. Ekolozi su posebno zabrinuti i upozoravaju da će ubijanje više od polovine populacije vukova u Švedskoj uništiti, a ne izlečiti ekosistem zemlje.

„Vukovi kao glavni predatori u lancu ishrane su preduslov za biodiverzitet“, rekla je za “Gardijan” Mari Stegatd iz grupe “Protiv lova Jaktkritikerna”: „Ubijanje četvrtine populacije kroz lov ima negativne posledice po životinje i prirodu. To je pogubno za ceo ekosistem. Postojanje vukova doprinosi bogatijem životinjskom i biljnom životu. Ljudski opstanak zavisi od zdravog ekosistema.”

Beni Gefvert, stručnjak za predatore u Svetskoj fondaciji za prirodu, takođe je tvrdi da zahtev parlamenta da u zemlji treba da ostane samo 170 vukova nije zasnovan ni na kakvim naučnim činjenicama.

Ova projektovana brojka  stavlja populaciju divljih vukova u još veći rizik. Skandinavski vuk je već naveden kao ugrožena vrsta. U Norveškoj, gde je njihov broj kritično ugrožen, politika upravljanja divljim životinjskim vrstama predviđa da se svake godine može roditi samo četiri do šest mladunaca. Zbog ovakvog postupanja prema vukovima Norveška je postala jedina zemlja na svetu koja je uvela tako stroga ograničenja na razmnožavanje ugroženih životinjskih vrsta.