Razgovor u Sarajevu osuđen na neuspeh

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 22. avgusta – Ispunjavanje uslova Saveta za sprovođenje mira, promene Ustava Bosne i Hercegovine i popis stanovništva, teme su o kojima će u subotu u Sarajevu razgovarati vodeće ličnosti šest stranaka koje su formirale vlast na nivou BiH. Ovaj, unapred dogovoreni, dnevni red lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić pokušaće da dopuni i raspravom o donošenju zakona o zabrani negiranja genocida.

Učešće na sastanku u Sarajevu potvrdili su premijer Republike Srpske i predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik i potpredsednik Partije demokratskog progresa Branislav Borenović. Dodik je najavio da će sutra u Sarajevu „braniti i štititi ustavnu poziciju Republike Srpske”, a Borenović je danas novinarima u Banjaluci rekao da su za njegovu stranku prihvatljive samo one ustavne promene „koje će biti još jedna potvrda dejtonskog statusa Republike Srpske”.

Stav bošnjačih političara, prvenstveno Tihića i lidera Stranke za BiH Harisa Silajdžića, odavno je poznat. Oni se zalažu za ukidanje entiteta i podelu BiH na ekonomske regione. Za hrvatske stranke, Hrvatsku demokratsku zajednicu i Hrvatsku demokratsku zajednicu 1990, pitanje ustavnih promena je takođe od najvećeg interesa. Predsednik HDZ-a 1990. Božo Ljubić je „Večernjem listu” rekao da, ako ostaje enitetsko uređenje BiH, onda i Hrvati treba da dobiju svoj entitet.

U okviru rasprave o uslovima Saveta za sprovođenje mira teško će se postići saglasnost o državnoj imovini. Naime, stav svih stranaka u Republici Srpskoj je da, u skladu sa odredbama Dejtonskog sporazuma, sva imovina u BiH pripada enitetima. Bošnjačka politička elita, pak, zastupa stav da imovina koju koriste zajednički organi treba da se uknjiži na njih, odnosno na „državu BiH”. Prema svim procenama, varnice će sevati i kada se bude raspravljalo o popisu stanovništva. Jer, bošnjački političari se protive popisu pre nego što se svi interno raseljeni vrate svojim kućama. Minimum na koji oni pristaju jeste da se, i posle popisa 2011, vlast deli prema rezultatima popisa iz 1991. godine.

Hrvatski političari su, kao i srpski, za popis stanovništva, jer bez podataka koji se dobijaju na ovaj način nije moguće realno planiranje ekonomskog i društvenog razvoja BiH. Pristup popisu dodatno komplikuje i, kako smo saznali od izvora bliskog Savetu ministara BiH, stav dela međunarodnih zvaničnika da ovaj posao treba obaviti, ali tako da se iz obrasca izostave pitanja o nacionalnoj i verskoj pripadnosti stanovnika BiH.

Zbog svega toga potpredsednik Partije demokratskog progresa Branislav Borenović novinarima je rekao da „nije optimista da će se lideri šest stranaka dogovoriti o suštinskim pitanjima na subotnjem sastanku u Sarajevu”. Visoki predstavnik međunarodne zajednice Miroslav Lajčak, koji će takođe prisustvovati sutrašnjem razgovoru, očekuje da se šestorica domaćih političara dogovore o strateškim interesima BiH i načinu na koji će ih rešavati.