Разговор у Сарајеву осуђен на неуспех

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 22. августа – Испуњавање услова Савета за спровођење мира, промене Устава Босне и Херцеговине и попис становништва, теме су о којима ће у суботу у Сарајеву разговарати водеће личности шест странака које су формирале власт на нивоу БиХ. Овај, унапред договорени, дневни ред лидер Странке демократске акције Сулејман Тихић покушаће да допуни и расправом о доношењу закона о забрани негирања геноцида.

Учешће на састанку у Сарајеву потврдили су премијер Републике Српске и председник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик и потпредседник Партије демократског прогреса Бранислав Бореновић. Додик је најавио да ће сутра у Сарајеву „бранити и штитити уставну позицију Републике Српске”, а Бореновић је данас новинарима у Бањалуци рекао да су за његову странку прихватљиве само оне уставне промене „које ће бити још једна потврда дејтонског статуса Републике Српске”.

Став бошњачих политичара, првенствено Тихића и лидера Странке за БиХ Хариса Силајџића, одавно је познат. Они се залажу за укидање ентитета и поделу БиХ на економске регионе. За хрватске странке, Хрватску демократску заједницу и Хрватску демократску заједницу 1990, питање уставних промена је такође од највећег интереса. Председник ХДЗ-а 1990. Божо Љубић је „Вечерњем листу” рекао да, ако остаје енитетско уређење БиХ, онда и Хрвати треба да добију свој ентитет.

У оквиру расправе о условима Савета за спровођење мира тешко ће се постићи сагласност о државној имовини. Наиме, став свих странака у Републици Српској је да, у складу са одредбама Дејтонског споразума, сва имовина у БиХ припада енитетима. Бошњачка политичка елита, пак, заступа став да имовина коју користе заједнички органи треба да се укњижи на њих, односно на „државу БиХ”. Према свим проценама, варнице ће севати и када се буде расправљало о попису становништва. Јер, бошњачки политичари се противе попису пре него што се сви интерно расељени врате својим кућама. Минимум на који они пристају јесте да се, и после пописа 2011, власт дели према резултатима пописа из 1991. године.

Хрватски политичари су, као и српски, за попис становништва, јер без података који се добијају на овај начин није могуће реално планирање економског и друштвеног развоја БиХ. Приступ попису додатно компликује и, како смо сазнали од извора блиског Савету министара БиХ, став дела међународних званичника да овај посао треба обавити, али тако да се из обрасца изоставе питања о националној и верској припадности становника БиХ.

Због свега тога потпредседник Партије демократског прогреса Бранислав Бореновић новинарима је рекао да „није оптимиста да ће се лидери шест странака договорити о суштинским питањима на суботњем састанку у Сарајеву”. Високи представник међународне заједнице Мирослав Лајчак, који ће такође присуствовати сутрашњем разговору, очекује да се шесторица домаћих политичара договоре о стратешким интересима БиХ и начину на који ће их решавати.