Ko ne zna za strah, taj ide napred

Geslo slavnog srpskog generala Živojina Mišića: „Život je večna borba. Ko sme taj može. Ko ne zna za strah taj ide napred” najbolje opisuje nepokolebljivost Srba sa KiM da opstanu i ostanu na svojim vekovnim ognjištima. Teške okolnosti, često neprijateljski nastrojeni albanski susedi i samovolja privremenih prištinskih vlasti nisu odvratile Srbe s Kosmeta od namere da od geta naprave komadić raja. Vinarstvo, voćarstvo, prehrambena industrija, građevinarstvo, izrada suvenira i raznih predmeta od drveta samo su neke od delatnosti kojima se bave naši sunarodnici iz južne srpske pokrajine. Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju navode da su značajna finansijska sredstva uložena na ime realizacije 125 projekata razvoja prerađivačkih delatnosti u oblasti prehrambene industrije u opštinama Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Orahovac, Prizren, Kosovska Kamenica, Gnjilane, Vitina, Klina, Obilić, Vučitrn, Lipljan, Novo Brdo, Štrpce, Gora, kao i na teritoriji grada Priština.

Na ovaj način su zaposleni ljudi i podržan je razvoj prerade i konzervisanja voća i povrća, mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa i ribe, kao i razvoj proizvodnje bezalkoholnih i žestokih alkoholnih pića, pekarskih i konditorskih proizvoda. Koliko je važno da se pređe s reči na dela upravo svedoči primer „Heljdinog zrna” iz Kutnja u Leposaviću. Počevši od 2015. godine, „Heljdino zrno” proizvodi pekarske proizvode od heljde. Dodeljeno im je više jedinica za razvoj njihove delatnosti, što je donelo rezultate, jer su zahvaljujući tome proširili asortiman svojih proizvoda. Ovo je i primer razvoja ženskog preduzetništva u južnoj srpskoj pokrajini.

„Heljdino zrno” je proširilo obim svoje proizvodnje, pa danas snabdevaju vrtiće u Leposaviću pekarskim proizvodima. Iz Kancelarije za KiM podsećaju za „Politiku” na enormni rast proizvodnje pekarske industrije na čitavoj teritoriji naše zemlje i navode da su za finansiranje šest projekata proizvodnje pekarskih, kolačarskih proizvoda i testenina izdvojena značajna sredstva kako bi se ova delatnost razvila u Leposaviću, Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici, Kosovskoj Kamenici, Štrpcu i Gori. Kada je reč o proizvodnji mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa i ribe, finansirano je 13 projekata u Leposaviću, Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici, Gnjilanu i Lipljanu. U Lipljanu, prema podacima Kancelarije za KiM, finansiran je projekat proizvodnje konditorskih proizvoda.

U Leposaviću, Zubinom Potoku i Gnjilanu podržani su projekti proizvodnje ostalih prehrambenih proizvoda, kao što su kafa, pečurke i drugi. Porodični posao je ključ opstanka i ostanka nekih srpskih porodica na njihovim vekovnim ognjištima na Kosovu i Metohiji. Miloš Janićijević iz sela Donje Budrige u opštini Gnjilane, zajedno sa članovima svoje porodice, bavi se preradom i konzervisanjem mesa i mesnih proizvoda. Janićijevići su korisnici podsticaja, a zahvaljujući opremi koja im je dodeljena, proces proizvodnje je osavremenjen i povećan je obim. U to spadaju klipna punilica, mašina za šurenje mesa, bonsek za sečenje polutki, vakuum tambler, injektor, vakuum mašina, bonsek za sečenje kostiju i mašina za mlevenje mesa. A čim je neophodna oprema isporučena, Janićijevići su počeli da je koriste jer im umanjuje troškove poslovanja.

Za „Škurt – big bul” iz Donje Gušterice iz Lipljana obezbeđena je oprema za opremanje klanice, kao i građevinski materijal za adaptaciju samog objekta. Njihova osnovna delatnost, kojom se bave godinama unazad, jeste proizvodnja i prerada mesa i proizvoda od mesa i mesnih prerađevina. U okviru objekta za preradu poseduju komore za sušenje mesa, posebne komore za čajnu kobasicu i kulen, kao i komoru za zrenje, a u samom objektu postoji i poseban prostor za skladištenje gotovih proizvoda. Upošljavaju i sezonske radnike, a kod Nacionalne službe za zapošljavanje već su pokrenuli postupak za zapošljavanje.

Nije naodmet reći da vrednom srpkom narodu sa KiM, odlučnom da opstane u svojoj postojbini, pored brojnih poteškoća, ipak naruku idu i neke okolnosti. Naime, geografski uslovi u pojedinim delovima južne srpske pokrajine omogućavaju tamošnjem stanovništvu da se bavi voćarstvom. Voćarska proizvodnja razvijena je u Prištini, Klini, Gnjilanu, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Za investicione mogućnosti u određenim delovima pokrajine ima sluha Kancelarija za KiM. U saradnji s tamošnjim jedinicama lokalne samouprave finansirala projekte razvoja delatnosti prerade i konzervisanja voća i povrća, kao i delatnosti proizvodnje sokova od voća i povrća i žestokih alkoholnih pića. Primer je poljoprivredno gazdinstvo Miodraga Gvozdenovića iz Koporića u opštini Leposavić. Njegovo gazdinstvo se bavi preradom i konzervisanjem voća i povrća. Poseduju zasade višnje, dunje i kruške jer se dugi niz godina bave upravo voćarstvom. Zahvaljujući podsticaju u vidu mašine za pasiranje voća, povećali su obim proizvodnje.

Tle Orahovca, Prizrena i Kosovske Mitrovice plodno je za uzgajanje vinove loze i proizvodnju vina. Vinarstvo, već vekovima, tradicionalno postoji i opstaje na ovim područjima. Kancelarija za Kosovo i Metohiju je pomogla finansiranje četiri projekta. Na taj način je unapređena proizvodnja već postojećih vinarija i vinica. U godini koja je za nama, u okviru konkursa za dodelu podsticaja u oblasti razvoja prerađivačkih delatnosti koji je raspisala opština Orahovac, predviđeno je i finansiranje projekata opremanja novih vinica iz Velike Hoče, a imajući u vidu da je procedura još uvek u toku očekuje se da do kraja budžetske godine budu podržani i drugi projekti razvoja ovih delatnosti na teritoriji više opština AP Kosovo i Metohija.

Čuveni vinari s KiM predstavili su svoje proizvode i na međunarodnim manifestacijama širom Srbije. „Kao i prethodnih godina, uspešno je organizovan nastup proizvođača vina i turističkih organizacija s KiM na Međunarodnom sajmu vina i Međunarodnom sajmu turizma koji su održani u Beogradu u martu 2022. godine. Nije slučajno što su prištinske vlasti na čelu sa Albinom Kurtijem nedavno udarile baš na jednu od najuglednijih u ovom kraju, porodicu Petrović iz Velike Hoče, uništivši im više od 42.000 litara izuzetnog vina. Podržan je i dolazak čak 200 poljoprivrednih gazdinstava na 89. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, a za potrebe promovisanja srpskih vinarija i vinica iz Orahovaca, Leposavića i Kosovske Mitrovice, Kancelarija za Kosovo i Metohiju je tokom 2022. podržala njihovo učešće na Prvom međunarodnom sajmu vina – Vine Vision by Open Balkan, koji je održan u Beogradu”, navode iz Kancelarije za KiM za „Politiku”. Uzevši u obzir koliko su značajne ovakve manifestacija za razvoj i promovisanje poljoprivrednih kapaciteta naše južne pokrajine, kancelarija je podržala i učešće na „Beogradskom manifestu”, koji je minule godine održan na Savskoj promenadi u Beogradu, kao i učešće na nizu drugih sajmova, poput sajma meda u Gračanici, manifestacije „Moravski dani” u Gornjem Kuscu i na manifestaciji „Dani meda Sirinićke župe”, koja je održana u Štrpcu.

Srpski živalj na KiM bavi se i poslovima iz oblasti građevine, popravke automobila, proizvodnje pločastog nameštaja i proizvoda od drveta, proizvodnje briketa, izrade raznih suvenira i tome slično. Kancelarija za Kosovo i Metohiju je uložila značajna finansijska sredstva na ime realizacije 51 projekta razvoja privrede i preduzetništva, i to na teritoriji opština: Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Orahovac, Kosovska Kamenica, Gnjilane, Lipljan, Štrpce, kao i na teritoriji grada Priština. Na ovaj način posao je dobilo 145 osoba i otvoreno 27 novih preduzetničkih delatnosti.

Koliko je podrška važna potvrđuje i primer „Luks dekor Rašić” iz Dobrotina u opštini Lipljan. Već dugi niz godina ovaj preduzetnik bavi se porodično, sa svojim ocem, izgradnjom eko-kuća. Potražnja za njegovim proizvodima izuzetno je intenzivna, a ovom korisniku podsticajnih sredstava je dodeljena oprema za razvoj ove delatnosti. Nakon dobijenog podsticaja ugovorili su posao s nemačkom firmom „Biolant” za izradu eko-kuća, čime je obezbeđeno poslovanje ovog privrednog subjekta za naredne tri godine. Pored dva nova radna mesta koja su otvorena u skladu s prijavom na konkurs, zaposleno je još šest sezonskih radnika koji mesečno zarađuju 600 evra.

Još jedan od karakterističnih primera kod kojih je uočen pozitivan rezultat predstavlja auto-mehaničar Predrag Tasić iz Stanišora, Gnjilane, koji je odmah po dobijanju informacije iz opštine Gnjilane da mu je odobren podsticaj iz sopstvenih sredstava sagradio objekat, automehaničarsku radionicu površine oko 100 kvadratnih metara u kojoj smo zatekli svu dobijenu opremu koja je odmah po isporuci stavljena u funkciju. Radi se o porodičnom poslu koji obavlja otac s još tri svoja sina, a imaju izuzetno razvijeno tržište. Dobijeni podsticaj im je umnogome ubrzao i usavršio proces rada, navode iz Kancelarije za KiM. 

Posebna podrška najugroženijima u ruralnim područjima

Podizanje poljoprivrednih kapaciteta kroz ulaganje u fizičku imovinu jedan je od krucijalnih pravaca delovanja Kancelarije za Kosovo i Metohiju i u 2023. godini, cilj će biti ulaganje u razvoj poljoprivredne proizvodnje i njen oporavak kroz podršku restrukturiranju i modernizaciji poljoprivrednog sektora AP Kosovo i Metohija uz primenu mera za poboljšanje konkurentnosti svakog gazdinstva. To su ulaganja u primarnu poljoprivredu, kao i ulaganja u delatnosti koje su fokusirane na očuvanje korisnosti poljoprivrednog zemljišta. Programski opredeljena sredstva namenjena su za podršku razvoju i oporavku poljoprivredne proizvodnje kroz nabavku nove poljoprivredne mehanizacije i opreme za unapređenje primarne biljne i stočarske proizvodnje; podizanje novih i/ili razvoja postojećih višegodišnjih zasada voća i vinove loze, uključujući i razvoj postojećih vinograda za proizvodnju grožđa za vino; izgradnju i/ili opremanje novih sistema za navodnjavanje, odnosno poboljšanja sistema/opreme za navodnjavanje; nabavku kvalitetnih krupnih i sitnih stočnih grla; razvoj pčelarstva kroz nabavku košnica i opreme za razvoj ove delatnosti, kao i opreme za pokretanje, odnosno razvoj prerađivačkih delatnosti u oblasti prehrambene industrije. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i u 2023. godini nastaviće da ulaže u osavremenjivanje procesa poljoprivredne proizvodnje, a posebno najugroženijih domaćinstava koja žive u ruralnim područjima naše južne pokrajine.