Sve je više sudskih postupaka za korupciju

Rukovođenje najvećim sudom ovog ranga u Republici Srbiji koji ima više od 600 zaposlenih sa 117 sudija, ali i najveći broj predmeta za koje je javnost naročito zainteresovana, podrazumeva veliku odgovornost, angažovanje i posvećenost s obzirom na to da je raspon zakonskih ovlašćenja predsednika suda izuzetno širok. – Izazovi su permanentni, budući da se tokom čitavog mandata kao sudija i predsednik suda susrećem sa najtežim oblicima organizovanog kriminala u ovom delu Balkana, kaže u intervjuu za „Politiku” Aleksandar Stepanović.

Pored medijski aktuelnih predmeta koji predugo traju, predsednik najvećeg suda na Balkanu govori o postupcima koji se vode protiv okrivljenih za korupciju, o sve manjoj zainteresovanosti mladih da rade u pravosuđu i da li će sudijski zakoni koji treba da počnu da važe od februara doneti boljitak građanima.

U februaru treba da stupe na snagu novi sudijski zakoni. Kako ocenjujete njihova dosadašnja rešenja? Hoće li, zaista, Srbija dobiti bolje i kvalitetnije pravosuđe koje će vratiti poverenje građana?

Ponuđena rešenja u setu novih pravosudnih zakona, oslonjena su na načela na kojima počiva savremeno demokratsko društvo, koja su građani prepoznali tako što su na referendumu podržali ustavne promene u oblasti pravosuđa. Pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, da će se novim propisima unaprediti rad pravosuđa, važna je polazna osnova za jačanje poverenja građana u rad pravosuđa, a realizacijom javnih rasprava povodom njih obezbediće se otvoreniji rad i pravna sigurnost u pogledu činjenice da su promene koje nam predstoje za dobrobit građana. Da li ćemo ovim izmenama dobiti bolje i kvalitetnije pravosuđe – pokazaće vreme, a obaveza svih nosilaca javne vlasti je da u svom radu nastoje da očuvaju integritet pravosuđa.

Kako komentarišete dužinu trajanja postupka u predmetima poznatijim kao „Jovanjica dva”, „Valjevska grupa” i u predmetu koji se vodi protiv okrivljenog predsednika FK Crvena zvezda Zvezdana Terzića?

Predsednik suda nema ovlašćenja da se meša u tok postupka pa samim tim ni u dužinu njegovog trajanja. On može eventualno da razmotri pritužbu stranaka ili drugih učesnika u postupku ukoliko oni smatraju da se odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok. Svakako javnost ni na koji način nije ostala uskraćena za odgovor iz kojih razloga postupci traju dugo, budući da su sudije u navedenim predmetima redovno odgovarale na novinarske upite u pogledu dužine trajanja postupka i razlozima za odlaganje suđenja.

Jedan od problema odlaganja ročišta je procesna nedisciplina stranaka i sa tim se sve češće suočavamo tokom trajanja postupka. Na taj problem ukazala je i Evropska komisija u svom izveštaju o napretku Srbije za 2022. godinu, čiji su predstavnici imali priliku da se na sastanku održanom u Višem sudu u Beogradu upoznaju sa svim zakonskim mogućnostima koje sudije koriste kako bi predupredile opstrukciju postupka. Međutim, primena navedenih mehanizama ostaje u domenu samostalnog i nezavisnog odlučivanja sudije koji upravlja postupkom.

U toku je postupak protiv Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih okrivljenih pripadnika ove organizovane kriminalne grupe. Najpre su se pojavile spekulacije da je sudiji Zorani Trajković, koja je prvobitno trebalo da vodi ovaj proces, predmet dodeljen u rad prekoredno, a potom i da sadašnja predsednica veća Vinka Beraha Nikićević uskoro odlazi u penziju. Da li je to tačno?

Povodom navedenih spekulacija Viši sud u Beogradu je pravovremeno informisao javnost o dodeli predmeta u rad postupajućem veću, kao i o zakazanim ročištima. Neistinit je navod da je prvobitno slučaj „Belivuk” bio prekoredno dodeljen sudiji Zorani Trajković, s obzirom na to da predsednik odeljenja vodi računa o ravnomernoj raspodeli predmeta. Ovo sve iz razloga što u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal ne postoji računarski algoritam za dodelu slučajeva. Predmet je shodno navedenom umesto dotadašnjem petom veću, kojem predsedava sudija Zorana Trajković, dodeljen prvom sledećem po redu – šestom veću Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i to predsedniku veća sudiji Vinki Berahi Nikićević, a sve usled zdravstvenih razloga i duže privremene sprečenosti za rad prethodno određenog predsednika veća.

Koliko je teško biti na čelu najvećeg suda na Balkanu i šta čini najveći problem u njegovom funkcionisanju?

Viši sud u Beogradu ima dovoljan broj sudija, međutim hronična opterećenost rada suda nema veze sa brojnim stanjem sudija već sa sistemskim problemima koji proizlaze iz široke nadležnosti ovog suda, ako imamo u vidu isključivu nadležnost Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i Odeljenja za ratne zločine, postupanje u predmetima visokotehnološkog kriminala za celu teritoriju Republike Srbije, ali i isključivu nadležnost ovog suda da u prvom stepenu odlučuje u medijskim sporovima. Pri tome je drastičan rast broja novoprimljenih predmeta, tokom prethodnih nekoliko godina u drugostepenoj građanskoj materiji u odnosu na period pre 2016. godine, postao hronično stanje koje se neminovno reflektovalo na rezultate rada suda kao celine. Naime, ogroman priliv predmeta, koji je između ostalog, posledica uvođenja novih nadležnosti i velikog broja takozvanih masovnih parnica pred nižestepenim sudovima u bankarskim sporovima, koje po izjavljenim žalbama dolaze na odlučivanje pred ovaj sud, objektivno onemogućava sudije drugostepenog građanskog odeljenja da rešavaju veći broj starih predmeta. To je i konstatovano u godišnjem izveštaju o radu sudova u Republici Srbiji za 2021. Pored toga, rad sudija otežan je i činjenicom da znatan deo priliva predmeta u drugostepenom građanskom odeljenju čine hitni predmeti. Stoga, brža dostupnost pravde građanima postiže se ravnomernom raspodelom stvarne nadležnosti u Republici Srbiji, a na prvom mestu beogradskog pravosuđa, što se isključivo može ostvariti izmenama i dopunama zakona.

Kao predsednik suda sam se tokom ove godine u nekoliko navrata obraćao zahtevom za delegaciju nadležnosti predsedniku Vrhovnog kasacionog suda sa podrobnom analizom opterećenosti rada drugostepenog građanskog odeljenja, budući da u ovom trenutku svaki sudija duži 3.000 predmeta u radu, a čitavo odeljenje ukupno 75.000, usled čega građani na odluke po žalbama čekaju i po nekoliko godina. Međutim do danas nismo dobili odgovor. Kakva je situacija sa sudijskim pomoćnicima?

U pogledu sudijskih pomoćnika naglašavam da ih je nedovoljno, s obzirom na broj sudija, ali to nije slučaj samo u Višem sudu u Beogradu, to je problem kompletnog srpskog pravosuđa. Primetno je sve manje interesovanje mladih pravnika za rad u pravosuđu, te da isti svoja životna opredeljenja usmeravaju na druge pravosudne profesije (advokatura, notari, javni izvršitelji). Isto važi i kada je reč o sudijskim pripravnicima koji se usled nedovoljne novčane nadoknade za rad u sudu, izuzetno retkih javnih konkursa opredeljuju za profesionalno usavršavanje u privatnom sektoru. Realno je da će beogradsko pravosuđe, ako se ovakav trend nastavi, u predstojećem vremenskom periodu ostati bez znatnog pravosudnog podmlatka.

Veliku buru u javnosti izazvala je vaša izjava da pred vašim sudom nema postupaka zbog visoke korupcije. Šta je razlog tome? Koliko se procesa zbog korupcije vodi pred Višim sudom? Koja je struktura krivičnih dela? Koliko traju suđenja?

Zaista je tačno da je pomenuta izjava izazvala buru u javnosti, ali nemojte zaboraviti da je nedugo nakon toga procesuirano nekoliko organizovanih kriminalnih grupa u saradnji sa evropskim institucijama za primenu zakona. Takođe, i broj postupaka pred antikoruptivnim odeljenjem ovog suda je u stalnom porastu. Za sada možemo govoriti o pozitivnim pomacima, ali isto tako treba podvući da je reč o trajnom procesu koji zahteva snažniju saradnju između državnih organa u različitim fazama krivičnog postupka.

Pred ovim sudom za sada se vode procesi protiv bivših rukovodilaca pojedinih beogradskih opština i gradskih funkcionera i to za krivična dela zloupotrebe službenog položaja odgovornog lica, trgovine uticajem i manji broj postupaka u pogledu zloupotrebe javnih nabavki. Suđenja se pred antikoruptivnim odeljenjem zakazuju u razumnim rokovima u proseku od 40 dana.

Nedavno je u Beogradu održan sastanak antikoruptivnih odeljenja pri višim sudovima i tužilaštvima u Republici Srbiji. Pošto su prvi put prisustvovali predsednici krivičnih odeljenja četiri apelaciona suda u Srbiji, kao i portparoli sudova i tužilaštava, do kakvih se zaključaka došlo tokom sastanka i šta su dalji ciljevi u radu ovog odeljenja?

Predstavnici projekta Evropske unije „Podrška jačanju vladavine prava u Republici Srbiji” prepoznali su dosadašnje izazove sa kojima se susreću posebna odeljenja za suzbijanje korupcije i uspešno su realizovali drugi po redu radni sastanak četiri posebna odeljenja pri višim sudovima i višim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji, koji je održan u Beogradu, s obzirom na to da je ovogodišnji domaćin bio Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije. Uz prisustvo velikog broja učesnika i prvi put predsednika krivičnih odeljenja sva četiri apelaciona suda u Republici Srbiji, uočena je potreba za održavanjem ovakvih sastanaka jer se na taj način uspostavlja bolja komunikacija između četiri antikoruptivna odeljenja u cilju ujednačavanja prakse u postupanju, dok je otvoren rad postao preduslov za jačanje poverenja javnosti u funkcionisanje pravosudnog sistema ali i načela vladavine prava i ostalih postulata na kojima počiva demokratsko društvo.

Sudije i tužioci imali su priliku da, nakon što je javni tužilac grada Frankfurta, pokrajina Hesen, predstavio primere dobre prakse iz istraga i suđenja za krivična dela privrednog kriminala i korupcije u SR Nemačkoj, razmene mišljenja i iskustva u svom radu, ali i da se upoznaju sa uporedno-pravnom praksom u pogledu krivičnog dela pranja novca.

Prepoznajući potrebu za većom otvorenošću ka građanima dostavljanjem blagovremenih, tačnih i preciznih informacija o predmetima za koje je javnost zainteresovana i objavljivanjem postignutih rezultata posebnih odeljenja na internet prezentaciji sudova, realizaciji ovog sastanka doprineli su i portparoli koji će u narednom periodu imati priliku da na zajedničkom sastanku izrade smernice za standardizaciju postupanja kada je reč o dostavljanju traženih informacija, ali i da izgrade primere najbolje prakse.