Problemi žitelja Bloka 45

Svetla tačka Bloka 45 je novi izgled šetališta, koje je posle mnogo decenija dobilo i nove sadržaje. Ali je neverovatno da za ovih pedeset godina nisu sređivane pešačke staze. U posebno lošem stanju je glavna staza od MZ Sava do Nehruove ulice, kao i svi prilazi glavnom ulazu sa severne strane OŠ „Branko Radičević”. Oko hiljadu učenika svakodnevno dolazi u školu provlačeći se između parkiranih automobila. Posle najmanje kiše gaze preko brojnih bara ili kroz blato na travnjacima, jer su na suvim delovima – parkirana vozila. A u blizini je zapušteno košarkaško igralište, koje nije u funkciji jer se nalazi pored zgrade u kojoj su jaslice – da ne bude buke. Zašto to nije videla nadležna služba Opštine Novi Beograd, pa da napravi parking, kad je već asfaltirano u blizini?

Nadležne službe po više meseci ne odnose opalo lišće. Nema trotoara koji bi vodili do naše lepe pijace – zauzeli su ih automobili, a garažu je neko pretvorio u kancelarije. Deca predškolskog uzrasta koja žive u pet solitera nemaju igralište, već se igraju na betonu s uzdignutim središtem. Otkako je napravljena raskrsnica s kružnim tokom pomeren je pešački prelaz, a za nas sa štapovima i štakama mnogo je da zaobilazimo cvećaru da bismo došli do pešačkog prelaza, a neće da nam betoniraju stazu. Neko je „pametno” prosekao izlaz s parkinga iza mesare, pa zbog vozila koja dolaze sa tri strane iz Bloka 44 mi pešaci sa strahom idemo ka pijaci. Mogao je da se proseče izlaz iz Bloka 44 pravo u Nehruovu, a ne pored pijace, zbog čega ovaj prostor sad izgleda kao pravo trkalište.

Voze li se opštinari ikada tramvajem? Trebalo bi da vide u kakvom su stanju stajališta: razrovani beton, noge da se polome. A kod „Delte” – ploče su nalik na mozaik. Molili smo da se napravi stajalište kod „Rode” kako bi žiteljima Bloka 45 bilo lakše da dođu do Poštanske štedionice, a onima iz Bloka 62 da stignu do doma zdravlja.

Gradonačelnik pominje rešavanje problema sa splavovima od kojih se ne vidi reka, a nekada smo đake vodili na obalu da vide brodove, tegljače, da vide galebove... Imali smo na obali časove likovnog, muzičkog, fizičkog... Ko su ti sebični i bahati ljudi koji zauzeše obale, kao da im je to dedovina? Kažu nam da je to u nadležnosti „Srbija voda”. Zar su vlasnici splavova jači od države? Za pešake ne može da se napravi staza, a vlasnici kafića izbetoniraše desetine kvadratnih metara na zelenim površinama. Nadležni žmure.

„Zelenilo Beograd” revnosno sređuje okolinu državnih institucija, a mi koji živimo van gradskog jezgra kao da nismo Beograđani. Kao da mi ne volimo da imamo lepu okolinu.

Poslednjih pet godina vodili smo bitku da za naše mališane obezbedimo ljuljaške. Dobismo dva držača za po dva sedišta i jedan ram za jedno sedište. Dece je mnogo i uvek su stajala u redu za ljuljašku. Iznenada, dođoše radnici „Zelenila” i skidoše po jedno sedište s duplih ramova. Tako im je naređeno. Na pitanje zašto, iz uprave odgovoriše: „Po pravilima Evropske unije, radi bezbednosti dece, ne smeju da budu dva sedišta.” Pitam se kad je to „Zelenilo” ušlo u Evropsku uniju pa da mora tako da se vlada. Koliko znamo, nismo ni na vidiku da uđemo u EU. A ne moramo ni ući.

Na kraju, molim nadležne da saniraju ulegnuće na prilazu zgradi broj 175. Već decenijama, kad padne kiša, moramo da preskačemo preko bara.

Nadamo se boljim danima i hvala u ime stanovnika Bloka 45, naročito naše dece.

Ljiljana Joksimović,
učiteljica u penziji