Umesto „Geneks” – Tesla kula

Svet ne pokreću lokomotive i automobili, već ideje, maksima je kojom se rukovode pojedinci i udruženja okupljeni oko stambene zajednice „Geneks” kula, odnosno Zapadne kapije Beograda, koji su premijerki Srbije predložili da obustavi prodaju njenog poslovnog dela, da država iskoristi pravo preče kupovine, otkupi ga, pretvori u oazu duha, kulture i arhitekture i nazove je Tesla kula. Preuređenju poslovnog oblakodera prethodio bi domaći ili međunarodni konkurs da bi se dobila rešenja za uređenje zgrade, odnosno stambeno-poslovnog centra „Geneks” koji je pre dve godine proglašen za spomenik kulture, a njegov poslovni deo odavno je u stečaju i država već godinama ne uspeva da nađe novog vlasnika.

– Predlažemo da u Tesla kuli budu sadržaji kao što su vidikovac, restoran, Teslin muzej umesto da bude na Dorćolu mogao bi se preseliti na najmanje pet spratova, centri za nauku i tehniku, galerije, biblioteke, knjižare, koncertne dvorane, fitnes centri… Ono što je najvažnije jeste da su svi ti prostori interaktivni, interesantni, povezani jedni sa drugima, drugim rečima da postanu kulturni i obrazovni „Diznilend” koji bi radio 24 sata svakog dana u godini – navedeno je u predlogu međunarodnog projekta koji su potpisali Božidar Stavrić, upravnik stambene zajednice „Geneks” kula, arhitekta Marina Višnjić, direktor projekta arhitektonskog uređenja i rekonstrukcije, i prof. dr Slobodan Slović, direktor projekta ekonomske isplativosti.

Taj projekat bi, kako se navodi u njegovoj radnoj verziji upućenoj premijerki Ani Brnabić, zbližio ljude i narode, kulture i civilizacije, gradove i kontinente, i doneo dobrobit ne samo našim građanima, već i svakome ko dođe u Srbiju, a milioni ljudi bi, ako bi se projekat dobro osmislio, dolazili u Srbiju samo zbog njega.

Zbog toga bi, kako se navodi, naziv stambeno-poslovni objekat „Geneks” kula trebalo preimenovati u stambeno-poslovni centar „Tesla”, a u projekat bi mogle da se uključe i druge zemlje u kojima je Nikola Tesla za života boravio.

Da bi se projekat zaokružio, njegovi inicijatori su planirali da se ispred zgrade na platou od jednog hektara napravi urbana bašta, tematski vrtovi i park prijateljstva, a da se fontana i amfiteatar ponovo vrate u funkciju, uvedu pasarele za pešake, a tu bi se našla i teretana na otvorenom, klupe za odmor…

Nova prodaja imovine kompanije „Generaleksport” u stečaju zakazana je za 6. februar po početnoj ceni od 834,6 miliona dinara. Poslovni deo Zapadne kapije Beograda u novobeogradskom Bloku 33 između ostalog se sastoji od 28 poslovnih prostora površine od oko 15.000 kvadratnih metara i garažnog dela zgrade od oko 9.000 kvadrata.

Temelji Zapadne kapije Beograda, odnosno „Geneks” kule, položeni su 1971. godine. Duže od tri decenije to zdanje koje je projektovao arhitekta Mihajlo Mitrović držalo je rekord u visini. Mnogima se nikad nije dopalo, a našlo se na naslovnici kataloga izložbe „Ka konkretnoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji od 1948. do 1980” koja je bila održana od jula 2018. do januara 2019. u Muzeju moderne umetnosti MoMA u Njujorku.

Objekat čine dve kule, armiranobetonske skeletne konstrukcije, koje su funkcionalno razdvojene na stambenu od 30 spratova i poslovnu od 26 spratova – povezane u celinu konstrukcijom u vidu mosta na visini dvadeset šestog sprata. Fasade su izvedene u natur-betonu. Svaka kula ima po dva stepeništa, koja su „sakrivena” u betonskim bočno postavljenim vertikalama kružne osnove.