Уместо „Генекс” – Тесла кула

Свет не покрећу локомотиве и аутомобили, већ идеје, максима је којом се руководе појединци и удружења окупљени око стамбене заједнице „Генекс” кула, односно Западне капије Београда, који су премијерки Србије предложили да обустави продају њеног пословног дела, да држава искористи право прече куповине, откупи га, претвори у оазу духа, културе и архитектуре и назове је Тесла кула. Преуређењу пословног облакодера претходио би домаћи или међународни конкурс да би се добила решења за уређење зграде, односно стамбено-пословног центра „Генекс” који је пре две године проглашен за споменик културе, а његов пословни део одавно је у стечају и држава већ годинама не успева да нађе новог власника.

– Предлажемо да у Тесла кули буду садржаји као што су видиковац, ресторан, Теслин музеј уместо да буде на Дорћолу могао би се преселити на најмање пет спратова, центри за науку и технику, галерије, библиотеке, књижаре, концертне дворане, фитнес центри… Оно што је најважније јесте да су сви ти простори интерактивни, интересантни, повезани једни са другима, другим речима да постану културни и образовни „Дизниленд” који би радио 24 сата сваког дана у години – наведено је у предлогу међународног пројекта који су потписали Божидар Ставрић, управник стамбене заједнице „Генекс” кула, архитекта Марина Вишњић, директор пројекта архитектонског уређења и реконструкције, и проф. др Слободан Словић, директор пројекта економске исплативости.

Тај пројекат би, како се наводи у његовој радној верзији упућеној премијерки Ани Брнабић, зближио људе и народе, културе и цивилизације, градове и континенте, и донео добробит не само нашим грађанима, већ и свакоме ко дође у Србију, а милиони људи би, ако би се пројекат добро осмислио, долазили у Србију само због њега.

Због тога би, како се наводи, назив стамбено-пословни објекат „Генекс” кула требало преименовати у стамбено-пословни центар „Тесла”, а у пројекат би могле да се укључе и друге земље у којима је Никола Тесла за живота боравио.

Да би се пројекат заокружио, његови иницијатори су планирали да се испред зграде на платоу од једног хектара направи урбана башта, тематски вртови и парк пријатељства, а да се фонтана и амфитеатар поново врате у функцију, уведу пасареле за пешаке, а ту би се нашла и теретана на отвореном, клупе за одмор…

Нова продаја имовине компаније „Генералекспорт” у стечају заказана је за 6. фебруар по почетној цени од 834,6 милиона динара. Пословни део Западне капије Београда у новобеоградском Блоку 33 између осталог се састоји од 28 пословних простора површине од око 15.000 квадратних метара и гаражног дела зграде од око 9.000 квадрата.

Темељи Западне капије Београда, односно „Генекс” куле, положени су 1971. године. Дуже од три деценије то здање које је пројектовао архитекта Михајло Митровић држало је рекорд у висини. Многима се никад није допало, а нашло се на насловници каталога изложбе „Ка конкретној утопији: Архитектура у Југославији од 1948. до 1980” која је била одржана од јула 2018. до јануара 2019. у Музеју модерне уметности МоМА у Њујорку.

Објекат чине две куле, армиранобетонске скелетне конструкције, које су функционално раздвојене на стамбену од 30 спратова и пословну од 26 спратова – повезане у целину конструкцијом у виду моста на висини двадесет шестог спрата. Фасаде су изведене у натур-бетону. Свака кула има по два степеништа, која су „сакривена” у бетонским бочно постављеним вертикалама кружне основе.